Пише: Иван Милошевић

Када је до мене дошла књига Драгана Росандића “Corona Montenegrina” сугерисано ми је да је то роман који је Црна Гора чекала 75 година. Помислио сам да је сугестија претјерана, али након прочитане књиге Драгана Росандића, мислим да та оцјена није далеко од истине.

Драган Росандић је написао књигу која је заправо скенер политичких догађања у Црној гори посљедњих 30 година. И то из свога угла, на свој начин, својим стилом изражавања и беспоштедном критиком свега постојећег, али и непостојећег. Росандић је пажљиво записивао све што се догађало у Црној Гори, сва та дешавања умотовао у своје критичке обланде и прецизно приказао у овој књизи. Можете да се са неким његовим ставовима не сложите, па и да будете понекад против ауторовог рјечника, али Росандић вас тјера да о његовим ставовима размислите и покушате да их схватите. У данашњем свијету компјутера, брзих вијести и недостатка времена за литературу, односно прихватања сервираних информација, само то је довољно да кажете да нијесте залуд читали Драгана Росандића. Далеко од тога да је само то врлина Росандићеве књиге, али у поплави агитпроп литературе и идеолошког наративног политичког навијања, Росандићева књига дјелује освјежавајуће на човјека који није заборавио на здрави разум и на сопствену главу! 

Росандић непогрешиво погађа у мету и комунизам дефинише као главни разлог српског посртања у посљедњих 75 година. Нигдје комунизам иза себе није оставио такву пустош као међу Србима, нигдје се није тако комотно смјестио са намјером да влада не 75, него 175 година, као међу Србима, а посебно у Црној Гори. Росандић схвата да комунизам не уништава само спољни свијет, него да разарајуће дјелује на душу и дух. Комунизам не разара само колективну слику свијета Срба, него се јавним и тајним каналима обрачунава и са свакодневном личном егзистенцијом. Након комунизма ништа није исто, све је постављено наглавачке и стоји на некој полунози која пријети и да престане да буде половина. Росандићева књига је покушај да се из блата комунизма ствари поставе на своје право мјесто, да се свакој крпи нађе закрпа и да се сваком кораку комунизма у пропаст, супростави ново-стара стварност створена у вишевјековном постојању српскога народа. Росандић схвата да се са петокраком нема куд, осим све дубље у пропаст и његова књига је лична одбрана једног човјека који не желе да потоне и удави се у глупостима једног система (не)мишљења!

“Corona Montenegrina” је појас за спасавање Срба из узбурканог, алавог, мутног и злослутног вртлога комунизма. Она представља бунт једног појединца који не жели да буде жртва пропале идеологије и њен нови експеримент на Балкану. Можда Росандић не каже шта жели, али јасно одређује шта не жели! За почетак спаса од комунизма то је први и довољан корак, али не и посљедњи. О наредним етапама разобличавања комунизма на страницама Росандићеве књиге има шта да се прочита, али читалац до битних одговора мора  сам да дође. Росандић након сваког поглавља као да оставља три тачке, а на ономе који листа ову књигу је да их претвори у реченице, нове ставове и нови стил живота и погледа на свијет. 

Росандић непогрешиво тачно дефинише идеолошке коријене Монтенегра и Монтенегрина. Без длаке на језику каже Монтенегринима оно што јесу, а што они мисле да нијесу. Росандић нови сој новоцрногорске нове егзистенције суочава са самом собом, поставља је пред огледало сопствене душе и открива све пукотине, односно космичке црне рупе у покушају да се од Црногораца направе неки нови људи који нијесу Срби. Росандић схвата да се тако не може и да се не може, па чак ни силом, од Цногораца правити Не-Срби! Све те покушаје Росандић иронијом и сочним српским језиком ставља на право мјесто и види оно што сви виде, под условом да желе да виде. Монтенегрини су само један продукт пропалог комунизма који још увијек није свјестан да је пропао и тим се незнањем храни и парадира Црном Гором и сам себе увјерава да је неко и нешто. Росандићева иронија показује да је нико и ништа и да на том путу нема свијетла на крају тунела!

Поштујем људе који се одричу свега, али не и свога погледа на свијет. Поштујем писце који објављују књиге када времена нијесу за књиге и поштујем Драгана Росандића који разара старе и нове бедеме комунизма и схвата да је те бедеме неко подигао и у нашој души и да је вријеме да се они руше. “Corona Montenegrina” је један од рецепата како се то ради!