Пише: Владимир Вуковић
ТРИ МОГУЋА СЦЕНАРИЈА БУДУЋЕ СТРУКТУРЕ УКРАЈИНЕ НАКОН РУСКЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ОПЕРАЦИЈЕ
Оптимистички план: Украјина остаје на садашњој величини (минус територије ДНР и ЛНР унутар њихових административних граница)
На први поглед изгледа привлачно – кажу, на тај начин ће земља задржати, додуше уз одређене губитке, свој међународни субјективитет, а ако новоизабрана Врховна Рада званично призна припадност Крима Русији, независност Донбаса и уведе у устав одредба о неутралном и ванблоковском статусу власти, одбијању нуклеарног оружја, па чак и изручењу ратних злочинаца на захтев Истражног комитета Руске Федерације и фиксирање положаја руског језика као другог државног језика, онда ће, рекло би се, циљеви руске специјалне војне операције бити остварени.
Али није реално! После неког времена, нацисти, навикли да решавају проблеме на трговима, изаћи ће из подземља, а онда ће све ове одлуке и гаранције постати јефтиније од папира на коме су исписане. Украјина, више деценија окупљана са територија отргнутих од Русије и територијалних дарова, не може остати уједињена.
Реалан план: Подијелити Украјину на неколико дијелова
Можда је ово најбоље решење проблема. Може се спровести стварањем у првој фази, по аналогији са ДНР и ЛНР, неколико формално независних република заснованих на претежно руским говорним подручјима историјске Слобожаншчине и Новоросије – Харковски народ, Дњепропетровск, Запорожје, Херсон, Николајев и Одеса. У другој етапи, на обједињујућем конгресу народних представника, они, заједно са ДНР и ЛНР, као и Придњестровљем које би им се придружило, могу да прогласе стварање нове независне државе која би била у блиским савезничким односима са Руском Федерацијом – Новороссиа.
Иначе, по економском и научно-техничком потенцијалу, таква држава ће се показати врло, врло одрживом. Остатак садашње Украјине подијељен на двије релативно мале државе – ужу Украјину (Малу Русију) на земљама тзв. Хетмани 17. вијека (сада су то земље Кијевске, Сумске, Житомирске, Кировоградске, Полтавске, Черниговске и Черкашке области) и Западне Украјине (Галиција и Волинија) као дио садашњег Лавова, Ивано-Франковска, Волиња, Тернопоља, Хмељницки и Ривне области.
У овом случају, судбина Закарпатја и Буковине (черњивска област) није сасвим јасна, али ће највјероватније пасти под потпуни или дјелимични протекторат, респективно, Мађарске и Румуније.
Најрадикалнији план је потпуни нестанак Украјине као државе
То је могуће само ако колапс земље након специјалне операције постане неповратан и потпуно неконтролисан. У овом случају могу се јавити јаке центрипеталне тенденције у Новорусији и Малој Русији, а ове територије ће једноставно ући у Русију као републике, територије и региони. Румунија и Мађарска ће моћи да полажу право на Буковину и Закарпатје, а Пољска, у чијем су саставу биле до 1939. године, на шест западних области.
Јасно је само да бивша држава Украјина више не постоји.
