Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
Пандорина кутија је отворена противправним бомбардовањем и агресијом на СР Југославију 1999. године а касније још једном 2008. године признавањем Косова као независне државе од стране западних земаља који су учествовали у заједничком злочиначком подухвату који су сами назвали „Милосрдни анђео“ поновљен исти сценарио и зло је могло да крене да се шири по свету. Ту пандорину кутију када су отварали бахати носиоци власти и моћи на западу мислили су да ће њихова снага и моћ вечно трајати и да ће радити свуда и свакоме шта пожеле. Наравно да су били у озбиљној заблуди.
Данас када Руска Федерација изводи операције у Украјини, са којом је покушавала да се договори око свега већ деценију, цео запад позива на поштовање међународног права којег су се изненада сетили. Сад је касно да се води рачуна о томе јер Руска Федерација неће мирно да гледа на геноцид над сопственим народом који се нашао у границама совјетске Украјине разним политичким одлукама уназад један век.
Крим када је враћен у састав Руске федерације цео свет је био изненађен јер ето Руси немају право нинашта осим на беду и сиромаштво и понижавање од супериорнијег запада. Ствари су се мало промениле и та супериорност је све тања и тања.
Заштита руског становништва у Донбасу је приоритет број један који ће ових дана коначно бити решен када ЛНР и ДНР избију на своје границе и ослободе своју вековну домовину. Али догодиће се и ослобођење других крајева у којима такође живи руско становништво које је под тешком репресијом режима из Кијеве и паравојним пронацистичким јединицама које су великодушно наоружаване и обучаване од стране запада. Западу а ту пре свега мислим на САД и Велику Британију који су креатори криза у свету уназад цео век а остали су само вазали без права на свој идентитет, интересе и право гласа.
Срби као и Руси изнад свега цене слободу. Није чудо што смо увек на истој страни. На страни истине и правде а због тога смо много пропатили кроз историју свога постојања. Тако је и овај пут Срби су на страни руског народа и ту нема никаквих могућности за промену. Западу није стало до Украјине ни на који начин. Они су само пиони у партији шаха који се игра симултано на сто табли против Русије.
Војна операција у Украјини је крајња одбрамбена мера Русије за коју сам сигуран да више није могла да се избегне и да је сва ова штета која ће настати санкцијама и осталим удруженим акцијама запада којима је једини циљ уништење Православља, уништење Русије и отимање огромних ресурса које Русија има много мања него нестанак државе чему се запад покварено нада.
Моје мишљење је да ће Украјина у овом облику у ком је постојала до 24.02.2022 престати да постоји и да ће се на тој територији поред ЛНР И ДНР формирати још неколико република у областима Харкова , Запорожја, Херсона, Николаева и Одесе и да ће се тако спојити и са Придњесровљем и да ће се сви они једног дана у будућности ближој или даљој наћи у Руској Федерацији свиђало се то некоме или не. Велика вероватноћа да се и области Суми, Полтава, Чернигов као и Дњепропетровск буду по истом принципу самоопредељења на крају у саставу Руске Федерације а остатак на западу да остане Украјина која би била демилитаризована и која не би представљала претњу за Русију и руски народ али и која више не би имала толики значај за запад.
Западне земље због тога не могу да се буне и позивају на међународно право све док раде на Косовској независности коју Србија никад неће признати. Тако да је сад запад у проблему. Шта им је битније Косово или Украјина. Наравно да ту неће бити никаквог стварног бирања и да ће они наравно хтети све и на силу. А како је Свети Александар Невски, који је уједно и заштитник Српско-руског центра „Мајак“, говорио „Бог није у сили него у правди“ и зато ћемо и ми Срби и наша браћа Руси победити у овом лудилу јер смо ми увек на страни истине и правде без обзира на цену.
С нами Бог!
