Пише: др Петар Милатовић Острошки
Уморили су ме моји наивни Срби уочи избора. Говорио сам узалуд да је смјена Мила Ђукановића само фингиран потез како би се он замијенио и поштедио, да ће доћи други полетарци западњачки које су масони предвидјели за лидере у Црној Гори, јер и Милова клика и његови противници су продукти Билдерберг групе и Трилатералне комисије, а моји наивни Срби говораху, нека дође црни ђаво само да се скине Мило.
Умјесто да су се консолидовали, формирали српску националну странку, дакле у један фронт против режима, понавља се лудило из 1990. године када сам у својим говорима у Аустралији пледирао да се сви уједине и формирају једну странку против Милошевића, али „Служба“ их је подијелила у неколико десетина колона. Дакле све се исто данас догађа, мука ми је од свега, највише од српске наивности која се граничи са лудилом.
Бојим се да ће поновно отрежњење од пијанства заблудама трајати још три деценије. Бојим се јер велики дио мојих драгих Срба ради тако да никад ништа паметно не буде урађено, прогоне синове одане и сервилно устоличавају пробисвијете и протуве продане.
