Док западни медији педантно бележе сусрете америчких и европских емисера у Београду и Приштини у покушају да се смање напетости на Косову, све је више оних који покушавају да “загребу” провршину и анализирају скривене мотиве оних који подржавају косовску независност, а тичу се конкретних економских користи, пишу Новости.

И раније је било новинара који су расветљавали због чега је заиста Косово отето Србији, односно зашто су јој одузети државна и приватна својина, а поготову природни ресурси, чија вредност још увек није ни изблиза прецизно процењена.

Прича је тренутно актуелизована и у италијанској штампи. Први се огласио дневни лист “Верит” (истина), који је покренуо причу под насловом “Трка за благо Косова, покренуле се САД”.

У тексту се говори о томе шта се све налази испод земље на Косову. Аутори подсећају на процену од пре десет година, по којој природних ресурса има у вредности од 25 милијарди долара, и да се о томе мало прича у јавности.

Како се наводи рударски сектор Косва има веома значајан економски потенцијал.

Осим огромних резерви угља, лигнита, олова и цинка ту је и тзв. мултируднички каменолом, подручје дуго 80 километара и широко 30, које се простире на североистока Косова од Лепосавића до Гњилана.

Сребро, никл, гвожђе, боксит, хром, кобалт, злато, бакар, кадмијум, бизмут и други индустријски материјали само су неки од ресурса присутних испод тла на Косову.

Порошла година је била најуноснија за компаније које се баве угљем и сматра се како Косово у више генерација може да обезбеди енергију за читаву југоисточну Европу, са сектором који је у стању да запосли 35.000 људи, са годишњом производњом од 17 милиона тона.

Што се тиче сектора олова и цинка, који данас још увек нису развијени у пуном обиму, сматра се да би басен Трепче могао да запосли више од 22.000 особа у односу на садашњих 2.500, поготову што земље ЕУ нису далеко, а своје потребе могу да покривају из увоза.

У прошлости су обављена бројна геолошка испитавања на Косову, а ни до дана данас нису објављени сви подаци. Оно што се зна сугерише да присуство значајних резерви минерала може да обезбеди низ уносних послова онима који се тиме баве. Зато и не чуди што су се бројне светске компаније сјатиле у овај регион са намером да обезбеде ” своје парче колача”.