Пише: Иван Милошевић

“Хало, да ли је то Иван Милошевић? Желио бих да вас видим и да вам поклоним једну књигу” – био је позив прије неколико дана. Ни слутио нијесам да ће у моје руке доспјети књига Јагоша Вешовића “Племе Васојевићи” из личне библиотек мајора Ђорђија Лашића, команданта четничких јединица у Лијевој Ријеци током Другог свјетског рата! И то оригинално издање Српске краљевске академије из 1935 године! Поклон вриједан трогодишњег писања на овом порталу и покушају да се са официра и војника Југословенске војске у отаџбини скине вео издаје и тобожње колаборације са окупатором. Књига вриједна личне жртве за истину о страдању црногорских четника током Друугог свјетског рата, а посебно њихове голготе у мају 1945. године у Словенији када их је братска рука, затрована идеолошким вирусом комунизма, на правди Бога стријељала и затрпала у словеначким јамама! Књига вриједна интелектуаног сазнања да ЈВуО није била квинслишка армија, него војска заклетих краљевских официра, Срба, али и осталих народа, који су краља и Краљевину Југославију сматрали отаџбином и нијесу марили да за њих дају и главу! 

Књига из личне библиотеке мајора Ђорђија Лашића дошла је у моје руке захваљујући Радовану Лашићу из Америке, српском емигранту из околине Чикага, који се у Америку отиснуо давне 1971. године. У завичај је дошао тек 2013. године, а од тада редовно обилази село Ками у околини Лијеве Ријеке, али и остале Васојевиће.

–Књигу је купио мајор Ђорђије Лашић, а након његове погибије дошла је у руке његовог старијег брата, Милије. Он је након рата једно вријеме био у Француској, а потом се отиснуо за Америку. Са њим је на тај пут кренула и књига његовог брата, од које се мајор Лашић није одвајао током рата. Преко Милије књига је дошла и до мене, као и добар дио личних књига мајора Лашића. Добар дио библиотеке поклонили смо српским организацијама у Америци, али мислим да “Племе Васојевића” треба да се врати у Црну Гору. Та књига је за ових осам деценија обишла планету и вратила се одакле је кренула, каже Радован Лашић.

Уз књигу, Рсдован ми је поклонио и двије слике мајора Лашића. И оне су свједок страдања човјека у вртлогу рата који није желио да погази заклетву краљу и ставио се на чело војске и официра из Лијеве Ријеке који су знали да комунизам никоме не доноси ништа добро, да је његова природна посљедица братски злочин и сијање зле крви. Дубоко су Васојевићи платили већинско опредјељење за краља и отаџбину, за Дражу, Ђорђија и Павла, а тај данак плаћају и данас. Комунисти ни данас не опраштају Васојевићима што су Срби и што се буне када им неко каже да нијесу Срби и да не пристају да буду оно што нијесу. И данашњи комунисти, попут Милована Ђиласа, гледају на Васојевиће као на велике Србе и због тога им ни данас не опраштају што су Срби!

Да ли је у питању нека Божја правда или се ту још нека сила пита, али књига Ђорђија Лашића као да враћа у живот све побијене војнике војске без гроба и закопане у словеначким јамама. Као да је нека виша сила спустила руку помирења и праштања у Лијеву Ријеку и открила дубину братских подјела и братског злочина! 

Ваљало би да је више људи попут Радована Лашића. Који не заборављају претке и који су деценијама у емиграцији бдјели над доказима њиховог постојања и чували их од безбожног комунистичког суда и братског јуриша на све оно што није хтјело да прихвати комунизам! Ваљало би да се сви попут Радована врате у Црну Гору и са собом понесу старе библотеке. Ваљда би се тада и комунисти застидјели својих злочина, освијестили и научили потомке да нема ништа горе него кад брат крене на брата. Радован и књига мајора Лашића симбилички показују да брат може брату пружити руку и опростити злочин! 

Хвала, Радоване на поклону!