Пише: Иван Милошевић

Поред бројних порука јучерашњи избори имају и српску поруку. Покушаћу да је дефинишем, без претензија да моје мишљење буде једино исправно и да погађа мету. Ипак, након више од 30 година праћења политичке и духовне сцене дајем себи за право да изнесем своје мишљење. Не да бих било коме било шта доказивао, него да бих као Србин, Србима помогао да дефинишу свој национални опстанак у Црној Гори и методе, посебно политичке, како га бранити и афирмисати! 

Српска порука јучерашњих избора је да Срби хоће једну јаку српску странку, дефинисан свеукупан национални програм и једног политичког лидера! Србима је неопходно да у неко догледно вријеме све то добију, како би у сваком тренутку знали шта да раде и како да афирмишу своју националну позицију у налету новоцрногорских и новокомпонованих квазистопостотних, већином комунистички мотивисаних, идеологија о самосвојности Црногораца која подразумијева егзистенцијални, такорећи, метафизички отпор према Србима и Српству. Иако би се могло рећи да се након низа локалних избора слободније српски дише у Црној Гори, има још доста посла да се постигне равноправност Срба са осталима у овој земљи. Истина је да се небо над Црном Гором донекле разведрава након тмурних облака ДПС-а, али баш због тога Срби морају да знају шта им је чинити и да у том разведравању не лутају, него јасно знају куда и зашто иду!

Србима је потребна једна јака српска странка. Она мора имати јасан српски назив, али мора имати и самосталан политички наступ на изборима, али и у осталим преломним тренуцима за Црну Гору. Једна јака српска странка била би кохезиона политичка веза Срба у Црној Гори и била би гаранција њиховог опстанка и прави одговор на све остале политичке понуде које се дефинишпу као антисрпске, већином и атеистичке и понекад агресивно богоборачке. Таква странка не би требало да расипа свој ауторитет на непознате ликове и ситне политичке организације и да их довођењем под свој кишобран непотребно политички афирмише и уводи у локалне и републички парламент. Није ништа ново када се каже да се Срби тешко сложе и да воле да претјерају када је у питању њихова властита слика о самима себи, али једна јака српска странка била би брана превеликим апетитима таквих организација и њихових челника. Још увијек ми није јасно зашто Нова српска демократија великодушно уступа своје гласове странкама попут данашње Праве и Слободне Црне Горе и то након свјежег искуства да лидери таквих странака чим уђу у парламент окрену ћурак и раде против Нове, али и против српских интереса у Црној Гори. Још увијек ми није јасно зашто предсједник Слободне Црне Горе улази у подгорички парламент, али преко туђих леђа и захваљујући гласовима које није освојио, али је присвојио! 

Једна јака српска странка, по природи политичке логике, усисавала би те мале странке и афирмисала их кроз свој свеобухватни политички и национални програм, а не као до сада давала им вјетар у леђа и стављала у позицију да се одмах одметну и крену у неку властиту политичку авантуру, по правилу неуспјешну и погубну по Србе! Таква странка била би довољно широка да под свој кишобран доведе све заинтересовне нове српске политичаре и да им омогући достојан политички живот, али у једном крилу и за једну, заједничку, српску ствар. Уколико би се то превело на актуелан политички језик, то би значило да за Праву и Слободну Црну Гору има мјеста, али као новим члановима Нове српске демократије, а не као посебном политичком странком, која негдје у подсвијести или свијести има намјеру да промјени или створи самосталан табор!

Створити јединствен национални програм Срба у Црној Гори није лако, али ваљало би га што прије дефинисати и афирмисати. Нажалост, у Црној гори још нијесу написана ни прва два поглавља националног српског програма, а без њега Срби не могу очекивати да у Црној Гори буду равноправни и да у сваком тренутку знају шта хоће или неће. У најгрубљим цртама тај програм би имао своју политичку, али и духовну, образовну, као и економску и медијску компоненту. Све те области треба јасно да се одреде и дефинишу се методе како их остварити. Наравно, остварење националног програма Срба мора се одвијати мирно и у складу са савременим нормама и у договору са осталим народима у Црној Гори. Посебно је важно ставити такав програм под нос новокомпонованим Црногорцима који и даље на Србе гледају као на реметилачки и непожељан елеменат. Јасним националним програмом ваља се супроставити њиховим неокомунистичким тезама о угрожености Црне Горе од Срба, а посебно оних који живе у Црној Гори!

Један лидер неопходан је Србима! Ма молико то некоме звучало ауторитарно, декадентно и суротно модерном свијету, Срби воле да имају вођу, али не било каквог, него просвећеног и спремног за жртву. За таквог вођу и Срби ће се жртвовати, па ће се тако у једном јаком српском вођи на једном мјесту скупити народна свеукупна мудрост и савремена српска визија опстанка у Црној Гори. Нажалост, тренутно у Црној Гори има више кандидата за српског лидера, али ваља се надати да ће се у наредном времену наметнути једна јака личност, односно Србин, који ће знати да лијечи српске обмане и лидерске сујете! А све то у корист опстанка Срба, као матичног народа Црне Горе, који је ову државу и градио, бранио и свеукупно афирмисао!

Наравно, све ово су само прве и нејасне слике једног Србина, који сматра да Срби у Црној Гори не смију бити само дефанзивци, па да се само бране од монтенегринских напада, него морају наступати офанзивно и јасно тражити оно што им припада!

За сада мало шта смо добили, умногоме смо за то сами криви, али вријеме је да се Срби погледају у огледало и саопште сами себи оно што виде. Како врлине, тако и мане! 

Дакле, једна странка, један национални програм и један лидер! И то не највише због данашњих Срба, него оних који долазе и који не смију ни у сну да крију да су Срби и да је Црна Гора њихова држава колико и осталих и да у њој треба да живе као сав нормалан свијет. До сада Срби нијесу имали нормалне односе у Црној Гори, како са државом, тако и осталим народима. Вријеме је да се то промијени и крене у остварење циља! Имам утисак да нам вријеме клизи кроз прсте и да не ради за нас. Треба га зауставити и кренути од почетка! Ваљда ћемо онда негдје и стићи!