Пише: Сале Коларевић
Како би Србија и србски народ прошли у првим десетлећима двадесетог столећа да Мајским превратом није затрто семе аутохтоне династије Обреновић, не може се знати. Али је извесно да смо под владајућим Карађорђевићима (чија је аутохтоност упитна?) и Пашићем прошли тако да горе не може бити. Због тога десетковани а и слуђени наметнутим нам југословенством, недопустиво смо „залегли“ за комунизам и поверовали у сву брозовско антисрбску превару социјалистичког самоуправљања, комуно-масонске „идиле“ такозваног „братства и јединства“, те махом постали неотпорни на комунистичко изгнанство СветоСавско-Косовског Завета из нашег бића. Томе основном противном нашем Бићу нисмо пружили отпор, после смо били неотпорни на даље антисрбске, антиправославне манипулације богоборног система у Титославији.
А Србин који напусти Завет Светог Саве и Св.Лазара Косовског, који се одрекне своје историје и одсече се од свог корена, није више Србин. А да би се повратио у Србство потребно је принети Покајање које најчешће иде уз велика страдања јер, Бог зна, другог пута вероватно и нема. На жалост страдају углавном потомци, јер како рече Св. Владика Николај „ми једемо кисело грожђе, а тек унуцима нашим има због тога да трну зуби“.
Знам, многи ће приметити да су се србског Православља одрекли и за јyдео-комунистичком преваром пошли преостали Срби после великог геноцида из Великог рата и још већег ycташко-комунистичког србоцида 1941-46., но остаје да су Срби после WW2 већински напустили своју крсну Славу и своју често некрштену децу васпитали у духу западњачког материјализма и атеизма.
Где су Срби данас !? , пита се Св. Јустин Ћелијски
Свети Авва Јустин вели да је србска пропаст отпочела 1919-е кад су Срби, уместо уобичајене јутарње молитве Богу чим ујутру устану из кревета прво узели дневну штампу да листају шта има код нас и у свету. Јасно, тадашња дневна штампа се у новооснованој великој мултинационалној и мултиконфесионалној Краљевини углавном сводила на новинске листове као што су београдска Политика и француски L’ Еkip . Домаће Политике је оснивач био др Владислав Рибникар, масон и франкофил.
Заиста ме више не чуди откуд то да побожни србски ратници за Крст часни и Отаџбину тако олако постану франкофили, уопште да се окрену западним вредностима свеједно што за тим нема ваљаног рационалног разлога. А Св. Владика Николај вели да Срби нема шта да траже на Западу, тамо одакле Сунце никад не излази и где само залази …
Па, каква су нам стремљења, такав ће нам бити резултат…
У ослобођеној и препорођеној Србији видим – два највећа национална празника који се прослављају су дан Св. Владике Николаја Србског и Видовдан. Видим и манастир Грачаницу изронулу из воде, потпуно очувану и споља и изнутра, о којој је Владика Николај говорио као о ваљевској Светој Гори. Такође видим и поново, у потпуности србски Космет и Скадар на Бојани. Има једно пророштво (непознатог ми пророка) које каже: „Кад Скадар поново буде србски, Срби ће поново бити побожан народ“.
Дај Боже !
Само не видим више ни приближно Срба колико нас још данас има у подручјима брдовитог Хума и јужне Паноније…
„Радије бих и у паклу био, само Срби Богу да се врате, само Срби Богу да се врате ( …. ) Господе, поштеди остатак, поштеди остатак ! “ – Небеска Литургија
извор: борба за истину
