У лавиринту шпијунских игара на Балкану, од Беча до Цариграда, Вера Пешић опстаје међу југословенским, немачким и британским шпијунима с двоструким и троструким агендама, сама, без идеологије, али одлучна да се бори и преживи.
Прва спрска шпијунка инфилтрирала се у више страних тајних служби, лепотом и шармом освајала је и жене и мушкарце како би дошла до циља. Звали су је српска Мата Хари.
Прича о највећој српској шпијунки почиње 1919. године у Сијаринској бањи, где се родила. Одрастала је у Лесковцу, где је завршила школу. Већ са 16 година се удала за полицијског писара, од ког се развела само три године касније. У Лесковцу је сарађивала са лесковачким Гласником, писала за те новине и већ је тада поседовала значајне списатељске способности и била елоквентна и убедљива.
После развода одлази у Београд где упознаје официра Контраобавештајне службе Југословенске краљевске армије мајора Славка Радовића. Он ју је обучио и увео у службу. Била му је потребна жена међу агентима која ће постићи више од других. Задатак пред њом није био лак – требало је да се увуче међу шпијуне британске, француске и немачке обавештајне службе које су радиле по Београду.
И Вера је то и успела, стигла је до врха ових мрежа, између осталог захваљујући и томе што је савладала чак шест језика.
За улаз међу немачке агенте Вери је пропусница била Елизабета фон Малтзан, позната као Лепа Лили, супруга немачког амбасадора, која се и сама бавила шпијунажом.
Лепа Лили и млада Лесковчанка су се упустиле у љубавну авантуру током које је искусна Немица подучавала Веру вештинама завођења. Њих две биле су честе гошће ноћних клубова, барова са стриптизом и путених забава окупаних шампањцем и новцем, а није им било страно ни показивање емоција у јавности, пише 011инфо.
Информације које је марљиво прикупљала Вера је редовно рапортирала југословенској служби, док је британским, француским и немачким партнерима сервирала биране ствари.
Она је свету открила тајну о предстојећем пакту Хитлера и Стаљина и планираног нацистичког напада на Пољску, она је спречила дизање у ваздух немачке агентуре коју су планирали британски обавештајци, због њеног хапшења смењен је тадашњи министар унутрашњих послова, једино је њој успело да Албанце увуче у четнички покрет, њено име високо се котирало у свим амабасадама и европским владама.
Вера је упознала Карла Лотара Крауса, шефа обавештајне службе Гестапоа у Београду, који је успео да је увуче у двоструку шпијунажу и преко ње оствари контакт са четничким вођом Костом Пећанцем. Када је рат већ био известан, Вера је ухапшена као немачки шпијун и протерана у Лебане да тамо лежи у затвору. Ипак, Вера успева да се измигољи и одлази у Сијаринску бању.
Краус враћа Веру у Београд и поставља је у централу озлоглашеног Гестапоа са задатком да ради на сузбијању комуниста и праћење четника, а посебно у лесковачком крају који је добро познавала.
Октобра 1941. губи се сваки траг мајору Краусу, а Вера завршава у наручју генерала Паула Бадера, команданта окупиране Србије, а паралелно се виђа и са Драгомиром Јовановићем, шефом Специјалне полиције у Београду.
Почетком јесени 1943. године на путу између Сијаринске Бање и Медвеђе заробили су је четници. Осуђена је на смрт, али после проведене ноћи у њеном шатору, командант мајор Ђурић је ослобађа.
Постају љубавници, а она наставља свој посао међу четницима, пише ЈугМедија.
Седам месеци касније побуњени четници се решавају на ликвидацију љубавника. Ђурића хапсе, а Веру, заједно с мајком Анђом, убијају у зору 18. маја 1944. године у близини њихове виле у Сијаринској Бањи.
Српска Мата Хари имала је у том тренутку 25 година. Последња жеља наводно јој је била да јој меци не нагрде лице.
Идеја аутора филма о Вери је да се не заузимају идеолошке стране, већ да се прича о историји из угла једне необичне индивидуалне судбине. Овај трилер треба да нас подсети како ствари никада нису ни црно-беле ни онакве какве су описане у уџбеницима историје, као и да у вихору историјских околности појединци бирају различите животне путеве који немају толико везе с њиховим моралом, а још мање с политичким уверењима, колико с приватним психолошким драмама.
Извор: сербинатимес
