Апелациони суд у Београду потврдио је решење првостепеног суда којим је усвојен захтев за рехабилитацију некадашњег команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини Николе Калабића.
Виши суд у Ваљеву правилно је утврдио да Никола Калабић није сарађивао са окупатором, а разлози који су за то изнети у првостепеном решењу у потпуности су прихватљиви и за Апелациони суд, наводи се у саопштењу.
–Пре свега, неспорно је утврђено да не постоји ни један писани документ у коме се регулише сарадња Николе Калабића са немачком војном силом, те да је на основу сведока историчара, такође, неспорно утврђено да је у новембру 1943. године дошло до контакта између Николе Калабића и Немаца у селу Бујачић код Ваљева, када је постигнут Споразум о обустави непријатељстава и заједничкој борби против комуниста у 13 Срезова Шумадије и Поморавља, али да је немачка виша команда за југоисток 25. децембра 1943. године одбила да продужи тај Споразум, јер су четничке јединице учестало кршиле Споразум, истиче Апелациони суд.
–Што се тиче разговора Николе Калабића и њихових сарадника са немачким представницима (највероватније 11. августа 1944. године), када је тражено оружје за борбу против комуниста, о томе постоји једна фотографија, која је често оспоравана у погледу аутентичности, али ова два наведена догађаја, према исказу сведока, представљају тактичке потезе који не могу довести у питање генерално опредељење Југословенске војске и отаџбине, односно четничког покрета и Николе Калабића, а што је правилно прихватио и првостепени суд, пише у саопштењу.
Суд објашњава да одлуке Државне комисије имају облик административног обрасца који садржи личне податке за Николу Калабића, као и опис наводног злочина која му се ставља на терет, а осим тога оне нису донете по одређеној формалној процедури што је карактеристично за судске одлуке с обзиром на то да из њихове садржине произлази да њиховом доношењу није претходио поступак у ком су извођени докази уз присуство оптуженог и браниоца.
–С озиром на то да су након доношења Уредбе о војним судовима од 24. маја 1944. године функционисали војни судови, а да је неспорно да је Никола Калабић био жив до 19. јануара 1946. године, јасно је да против њега није покретнут кривични поступак пред Војним или Цивилним судом у којим би се утврђивала његова кривица за евентуалне ратне злочине који се помињу у одлукама Државне комисије. Из наведених разлога, првостепени суд је правилно закључио да су наведене одлуке Државне комисије биле мотивисане политичким и идеолошким разлозима, оцењује Апелациони суд.
Имајући у виду све изнето, истиче суд, несумњиво је утврђено да је Никола Калабић лишен најелементарнијег права – права на живот, као и права на имовину, те су се стекли услови за његову рехабилитацију.
–При томе Апелациони суд је нашао и да су неосновани жалбени наводи о томе да је погрешан закључак првостепеног суда којим се одлуке Државне комисије доводе у везу са начелом правне државе и опште прихваћеним стандардима људских права јер у то време није постојао заокружен и јасан концепт људских права и слобода. Ово стога што је право на живот најважније људско право које је проклемовано и штити се још од Римског права, а данас је такође елементарно право сваке демократске државе, узазује Апелациони суд.
Осим тога, додаје суд, треба имати у виду да су још на Првом заседању Авноја 1942. године усвојени принципи демократије, заштите приватне својине и др, док је на Другом заседању Авноја одлучено да ће нова држава бити изграђена на домократским принципима која укључују и поштовање основних људских права и слобода, укључујући и право на живот.
Весна Драгојевић, унука Никола Калабића, покренула је процес његове рехабилитације 2009. године. Основни суд у Ваљеву је 2011. године својим рјешењем одредио 19. јануар 1946. године као датум Калабићеве смрти, односно погибије.
Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Ваљеву у мају 2017. године. Ову одлуку је у мају 2018. поништио Апелациони суд и вратио на поновно одлучивање. Поступак је настављен пред Вишим судом у Ваљеву.
Калабић је званично рехабилитован 8. августа 2022. године. Суд у Ваљеву га је ослободио пређашњих оптужница и ништавнима су проглашене одлуке о конфискацији његове имовине те је за званични датум његове смрти недвосмислено утврђен 19. јануар 1946. године. На ови одлуку поднесена је жалба.
Извор: ртс
