‘-Вишедеценијски режим ДПС-а, своју власт је одржавао, између осталог, и злоупотребом националних осјећања, те изазивањем вјерских и етничких тензија, истиче адвокат и кандидат са листе За будућност Подгорице Митар Шушић за Портал РТЦГ. Како наводи у зависности од тренутка и политикантских потреба, мијењале су се и заједнице које су на својој кожи осјетиле прогон. Прилику да све заједнице у Црној Гори поставе темеље заједничке будућности у миру и благостању, имаће ускоро, ако кажу не Милу Ђукановићу.
Шушић наглашава да је ДПС режим, свој разлог постојања доминантно градио на антисрпској причи, а један од главних пројеката био је завађање српске заједнице са другим народима и конфесијама у Црној Гори.
–У том смислу, најочигледнији примјер је безочна злоупотреба вјерских и националних осјећања Бошњака у Црној Гори, јер је историјски контекст односа српског и бошњачког народа, уз мало лоше намјере, увијек погодно тло за сијање нетрпељивости. У континуитету се ширила фобија од свега српског међу Бошњацима, док су истовремено Бошњаци представљани као носећи стуб антисрпског режима, навлачећи тако на себе омразу код српског становништва. Након што су Срби у Црној Гори успјели да заштите своје животе и интересе, након што су се изборили за право да буду чинилац власти и политички фактор у својој Црној Гори, нужно је разбијање режимске подвале о непремостивом антагонизму два значајна народа Балкана, истиче Шушић.
Пропуштена је, како каже, нажалост, прилика да се након 30. августа бошњачким представницима који су били дио побједничких коалиција да заслужено мјесто у извршној власти. Умјесто тога, изиграна је њихова честита и праведна тежња да аутентично заступају свој народ, па су они који су имали снаге и храбрости да судбину свог народа не вежу за мафиократски режим, остали на периферији политичких дешавања.
–Бошњачки народ, као аутохтони народ Балкана и неизоставни дио црногорске историје, културе и друштвене стварности, заслужује у Црној Гори мјесто са много више поштовања и просперитета, него што му је то намијенила бивша власт. Улога Бошњака у ДПС систему сводила се на улогу жртве српских претензија, кроз коју је вјештачки индукован страх и анимозитет, који се затим користио као гориво за изборе. Исти режим, који их је хапсио, депортовао и убијао, сада је постао њихов наводни заштитник од Срба (који су у међувремену постали нова мета похлепног једноумља). А у стварности – економска заосталост иначе природно богатих регија са бошњачким становништвом, масовно исељавање и суптилан покушај асимилације Бошњака кроз превођење у црногорски национални табор, свједоци су стварне намјере бившег режима према Бошњацима, наводи Шушић.
–У многоме су наши народи слични, јер носе печат истог поднебља, исте племенске коријене, исте моралне и етичке стандарде добијене кроз објаве монотеизма. Наше разлике су прилика да се упознајемо и унапређујемо, да једни од других учимо и овај благословени простор који нам је Бог подарио за, не случајно – заједнички живот, насупрот времену иза нас, учинимо домом среће и благостања наших потомака. Нови однос, који морају заједно изградити младост и доказани политички ауторитети оба народа, не значи ново лажно братство и јединство, које подразумева утапање у вјештачке пројекте, напуштање коријена, религије и властитих идентитетских принципа, већ савремен и унапријеђен модел суживота, прихватања идентитетских одредница, промоцију права на испољавање властитих вјерских, политичких и културних карактеристика, поштовање права на различите историјске перцепције личности и догађаја, све у циљу стварања једног здравог хетерогеног друштва које је у стању да себе обогаћује кроз различитости које га чине, наводи Шушић.
Како је додао, прилику да поставимо темеље новог времена и заједничке будућности у миру и благостању, имаћемо ускоро.
–Вријеме је и да Бошњаци надрасту улогу жртве у својој кући и престану да буду дијаспора која гласа сопствене прогонитеље. Вријеме је да Бошњаци кажу НЕ Милу Ђукановићу, закључио је Шушић.
