Пише: Иван Милошевић

ДПС медији су данас дигли дреку око фејсбук пријетњи Антени М. Чак се поводом тога огласио и министар медија у Влади Здравка Кривокапића бранећи Антену М. Нешто се не сјећам да је министар нешто рекао када је прије неки дан савјетник за безбједност Мила Ђукановића осуо паљбу по једном српском порталу, називајући га свим и свачим. Узимајући у обзир од кога су долазиле пријетњи претпостављам да није тешко закључити чије су пријетње јаче садржине, односно једне долазе од фејсбук пратиоца, док друге од савјетника за безбједност. Међутим, министар за медије није сматрао да треба да се огласи када се напада један српски портал, док је у другом случају реаговао. Нешто ми ту не штима, али остављам да о томе главобоља нова власт и нека сама ријеши загонетке својих реаговања (уколико их има). 

Свако ко је новинар априори не може да прихвати јавно упућене пријетње својим колегама. Понављам, колегама, односно новинарима! Међутим, шта да се ради када неки медији више нијесе медији него огласне табле политичких странака и одређених појединаца, као што је то случај са Антеном М. Та радио станица и портал одмах након избора 30. августа отворено су се сврстала на страну ДПС-а и почели су да емитију програм у складу са опозиционим ставовима те странке. У појединим случајевима чак су били радикалнији и од ДПС-а! Шта је све написано на порталу Антене М, тешко је препричати, али и нема потребе. Све се то може ставити у једну ријеч – Антисрпство! Истина, није то ништа необично за тај портал, јер је и раније у томе предњачио, али након 30. августа на страницама тог портала развијена је застава ДПС побуне и пружена је подршка свим субверзивним и осталим акцијама те странке. Да ли се такво сврставање уз нечију политику, без трунке сумње у њену оправданост, може назвати новинарским послом? Новинарство подразумијева поглед на свијет који је колико-толико слободан од очигледних притисака политике и њених интереса и када тога нема, барем у промилима, поставља се питање да ли су такви тобожњи медији – медији или рекламне агенције једне странке? Када се ради о уредницима оправдано је упитати се да ли су они новинари или страначки службеници једне политичке понуде?

Случај са Антеном М није нешто што се први пут дешава у Црној Гори. Иза нас је колона тобожњих новинара која је само чекала прави тренутак да постану нечији полтпароли или админстративни службеници. Тога је било прије 30.  августа, али и након њега! И у актуелној власти имате на претек бивших тобожњих новинара који су постали државни савјетници и намјештеници. Да ли они прије, као и ови сада, могу да се и даље називају новинарима или очигледним заузимањем једне стране и ускакањем на платну листу једне стране, одузимају сами себи право да се називају новинарима? Уколико из тог угла посматрамо задњи фејсбук напад на Антену М оправдано је упитати се да ли је то напад на медиј или страначку рекламну агенцију?

Због поменутих антиновинарских пребјега ваља размишљати о томе да ли је Црној гори потребна једна новинарска асоцијација која би одузимала лиценце или новинарске легитимације онима који новинарске стубце замијене страначким рекламама? Треба ли у Црној гори да постоји једна група професионалних новинара која ће у оваквим смутним временима и медијским манипуилацијама знати да одвоји новинарки кукољ од новинарског жита и то јавно каже и упозори неки медиј да се налази у опасној зони преласка у антиновинарске, односно сртаначко-рекламерске воде?

Није да нешто у том правцу у Црној Гори није предузето, али оно што је предузето и само је залутало у рекламне воде бившег режима. Можда је тренутак да се формира таква једна група новинара или њихов новинарски клуб, који би у оваквим случајевима новинарских искакања и трансфера медија у политику и пропаганду, знала да каже шта треба и спасила новинарство од политичких злоупотреба! 

Нека ми опросте у Антени М, али тешко ми је да тај портал угурам у оквире медија. Вјероватно ни они овај портал и мене лично тешко да би, такође, угурали у медијске оквире, па смо онда пата-пата! И баш у томе и јесте проблем! Могао би се превазићи формирањем новинарског клуба који би успоставио норме и бонтон новинарског живота!