Пише: Слободанка Влајчић
Схватила сам да је прошло више од двадесет година од кад сам на улици тражила да се поштују људска права и кад сам мислила да моје мало дете, рођено у години акције Олуја, чека будућност посута невеновим цветовима као у индијској серији.
Све сам мислила, биће шарено, насмејано. Знате оно: швенк на љуту свекрву, па швенк на посрамљену младу. Нервираћемо се само ако свекрва мисли да носим кратку сукњу или прекратку косу, да ли ми је сарма компактна и јел’ има супе за њеног сина. Да ће теме за бригу бити да ли смо изашли и у петак и у суботу, а дете смо увалили неудатој тетки, па се љуте и свекрва и ташта, јер ем се тетка не удаје, ем шта има да излазимо два дана заредом.
Сећам се колико сам се секирала јер касним кући због поменуте свекрве (пре те званичне титуле) која је месила колаче искључиво после 21 увече. Мој тадашњи момак сипа из флаше кока-коле бензин у ауто, да се не смрзавам по зими и чекам аутобус. Лаже родитеље да ме прати на станицу, јер тај бензин је свима био за недајбоже.
Дижи главу, идемо даље!
Не, нисам носталгична за тим временима. Таман посла.
Јер, нама су обећали и објаснили. Неће бити никад горе. Људи ће бити задовољнији, срећнији, нико неће никог мрзети. Грешке су схваћене, лекције научене. На правом сте путу. Ако ишта знамо – ово је једини пут.
А волели смо да знамо. Да будемо на правој страни. Да припадамо групи правијих. Паметнијих. Све смо испод ока гледали ове што нису тако брзо капирали шта је фора. Скупљали смо се, бодрили смо шталу и нас овце.
Не, не, нисам носталгична. Очајна сам.
О, грађанска иницијативо, цивилно друштво, где ли сте се сакрили на брдовитом Балкану. Посрћемо, учимо да ходамо две деценије. Дете које никад не порасте. Ником није забавно, ни родитељима, ни детету.
Данас деца кувају. Виде да је густо.
Дижи главу, идемо даље!
Има супер рецепт за здраве грицкалице – све семење што имаш смутиш са врућом водом, развучеш, па у рерну на 150 степени.
Ана Родић каже да уведемо дан кад једемо три урме дневно. Ем мршавимо, ем тако раде бедуини. Они знају.
Пресвета Богородице, Ти ми сама помози јер сам немоћна.
Амин.
Извор: “То сам ја”
