Данас је Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан. Празник је установљен још у четвртом веку нове ере.

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света. Сматра се чуварем православне вере и борцем против јереси. Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

Његов култ настао је у трећем веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског. По броју људи који га у нашем народу слави као крсну славу, налази се на другом месту. Молитвеник је пред Богом за све свечаре и борац за њихов напредак.

Црква подсећа да се, насупрот традицији славара, и за овај празник приноси жито. Намењено је за покој душе предака који су се заветовали светом архангелу Михајлу.

Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду. Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао.

А верује се и да се помоћу временских услова на овај дан може одредити каква ће бити година. Постоји и изрека: „Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа“.

У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.