Пише: Иван Милошевић
Мука по Милојку Здравковом! Није му лако, нема кога ни да шта пита, а када и нешто пита у јави и у сну јави му се Здравко! А кад Здравко нешто извали, то се онда памти наредних годину, двије и његове бисере тешко је надмашити. Уистину, Милојко је на великом искушењу, пуно пријатеља, мало непријатеља, пуно полтрона, нимало критичара и паметних људи, пуно младих, али тек исклесаних, пуно бивших ДПС-оваца са Милових и Веселинових факултета, а премало искрених интелектуалаца са јасним ставом да се у Црној Гори не ради о томе хоће ли Мирко или Славко бити министри, него да ли ће стара, тешка и удбашка времена остати заувијек за нама или ћемо и даље брати њихове плодове!
Када смо већ код УДБЕ, богами је дубока УДБА и овдје умијешала прсте! Нагађа се да су неки са некима тајно на тајним мјестима тајно преговарали о томе ко може, а ко не може у министре. И ти тајни преговори на тајним мјестима са тајним преговарачима изгледа да на јави стављају све тамо гдје му није мјесто и веже покидане конце! Класична УДБА, класична сачекуша за класичне политичке наивце, а о обичним грађаним и да не говоримо! Ко нам гарантује да ових дана из неког тајног УДБИНОГ подрумског кабинета није издата наредба достојна прекаљених ОЗНАША да за Србе нема мјеста на јавним кључним мјестима и да се идеолошки рат против СРПСТВА и ПРАВОСЛАВЉА наставља, али новим средствима. Овога пута за коначан обрачун су погодне све домаће мањине, од Ника до Адријана, преко Ервина до Генциа и осталих мањинских првака. Уколико све њих нешто уједињују онда је то борба против Срба, свуда и на сваком мјесту, на сваком углу и иза њега, у свакој емисији, па чак и у временској прогнози. Мањине као класични агент Чворовић – увијек будни и прате унутрашњег непријатеља, а тај непријатељ још од 1945. су Срби, посебно они национално освјешћени! На руку им иде и САД и остали западни свијет – и они као наша УДБА у свему виде само пљаве српске прсте!
На тврдим, али ми мирише на УДБУ. Осјећа се надалеко, од Херцег Новог до Боботовог кука, од Улциња до Плужина! Сплин УДБЕ окупирао је малену државу на Балкану, посљедњи бастион комунизма и тоталитаризма, поштоваоца Тита и Кардеља, Моше и Ранковића!
Ипак, да се вратимо Милојковим мукама! Од поноћи 11. јуна било је познато да ће главни задатак Милојка бити да састави владу без Срба! ( Дан након избора то сам и рејао у једној емисији и жао ми је уколико испадне да сам био у праву). Знало се да ће то бити његов највећи циљ и уколико га оствари добиће пригодне поклоне, играчке и забавна помагала! А Милојко као ђак западних учитеља зна да се у овом и оваквом свијету ништа не може урадити без пара, а паре су у Бриселу, Вашингтону! И за Милојка стога нема избора! Паре су важне, Срби неважни!
Разумијем разлоге незадовољства колиције ЗБЦГ. Дали су глас Милатовићу, организовали му у великој мјери предсједничку кампању и због тога изгубили дио бирача, а сада гледају како Спајић милује мањине, а силује све остало. Посебно изборне резултате и математику по којима се тачно зна што припада, али код Милојка то не важи. По његовим аршинима, бошњачких шест посланика вриједе шест или седам, па и више функција, док српских 13 посланика једва да су достојни три министарства. Нека изврнута политичка пропорција, али код Милојка буши тамо гдје и бургија неће!
Тако вам је то када се не отварају тајни досијеи, када се не откривају сарадници идеолошких комисија, њихови егзекутори и цинкароши и када се пуних 78 година у Црној Гори води рат против Срба, Српства и православља! Мало шта у Црној Гори ради као швајцарски сат, али по темпу му је најближа домаћа тајна служба! Уколико се не варам, њени данашњи кабинети налазе се у подрумима или подземљу високих функционера бившег режима и раде свој посао и за то су добро плаћени!
Осталима преостаје само да се крсте и сваког јутра питају – да ли је ово могуће? Могуће, код нас и немогуће може да буде могуће. Тако барем каже УДБА! И Милојко!
