Пише: Горан Киковић
У Горњем Заостру надомак Берана 7. августа 2022. на централном саборишту по двадесети пут одржано је традиционално „Вече историје,гусала, поезије и традиције“. Током програма промовисане су књиге Тихомира Бурзановића, предсједника Удружења новинара Црне Горе , „Три метка за Павелића“ и „Зли пут без повратка“ и Ивана Милошевића, секретара Удружења новинара Црне Горе, „100 српских одговора“ и „Сјутра је било јуче“. Све књиге су посвећене страдању припадника Југословенске краљевске војске у отаџбини током Другог свјетског рата.
Аутор поменутих књига Тихомир Бурзановић, је рођен у Котору 1961.године. Основну и средњу школу завршио у Подгорици.
Филозофски факултет Одсјек Општа књижевност у Сарајеву. Новинарством и публицистиком се бави од 1987.године.
Аутор осам објављених књига:
-„Десети круг“,(од И-В), Дестеи круг, Страдање Срба у Јошаници код Фоче 1992.године, Билећки добровољци Војводе Рада Радовића, Браниоци Српске Грбавице Војводе Славка Алексића. Историја рата у Хецреговини од 1992 до 1996 под насловом „Геницид с неба“. „Два метка за Павелића“, „Вехабизам и селефизам,идеолошка подлога Алкаиде на Балкану“ и „Зли пут без повратка“, роман.
-Истраживачке радове објављивала Српска Академија Наука и Умјетности,Црногорска Академија Наука и Умјетности,као и
Митрополија Црногорско-приморска,као и велики број интернет јединица. -Књига „Два метка за Павелића“ преведена на енглески језик. Бурзановић је један од обновитеља Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Сарајеву 1990.године у Вијећници са Војиславом Максимовићем. Обновитеа је Српскоог сокола у БиХ, оснивач Српске новинске агенције СРНА.Био је предсједник Жирија за додјелу награда Удружења новинара Црне Горе за 2017.годину. Дана 26.августа 2020.године изабран за Предсједника Удружења новинара Црне Горе на мандате од четири године.
Бурзановић тренутно живи и ради у Подгорици ,као дописник Српске новинске агенције СРНЕ из Црне Горе.
Други аутор чија су дјела представљена је Иван Милошевић, рођен 1960. године у Пожаревцу. Завршио Философски факултет- одјељење за философију 1987. године у Београду. Новинартвом се бави од 1987. године. Радио је у РТЦГ-, потом Полису, Дану, Слободи, Гласу Црногораца, а данас је уредник портала “српска 24”.
До сада је написао три књиге. “Самоће”, поезија, “100 српских одговора” и “Сјутра је било јуче”.
“100 српских одговора” је збирка колумни коју је Милошевић објавио на ИН4С- у перидоу од 2017 до 2018. Посебна његова интересовања у колумнама су истина о четницима и побијање комунистичке слике о њима.
“Сјутра је било јуче” је психолошки роман о претку Иванама Милошевића, кога су комунисти убили у мају 1945. године у Кочевском Рогу. Милошевић у роману покушава да ослика идеолошки и интелектуални профил свога дједа, капетана Милоша Милошевића, из Љеворечких Тузи.
Милошевићева књига је антикомунистичка проза и покушај психолошког дефинисања комуниста, али и четника,односно припадника ЈВуО:
Иван Милошевић је истакао да књига „100 СРПСКИХ ОДГОВОРА“ садржи 100 текстова о судбини Срба у Црној Гори и њиховом опстанку. Мислим да сам одабрао оне текстове који најбоље приказују мој однос према статусу Срба у Црној Гори, а понудио сам и рјешења која, по мом суду, имају шансу да поправе наш положај у овој држави. Писао сам их као новинар и као обичан Србин желећи да скренем пажњу на неке појаве, протуимачим их на свој начин и понудим читаоцима као један од могућих одговора на судбоносна српска питања у Црној Гори: куда даље, са ким и како до положаја српског народа као равноправног у овој несрећној држави?
Моји одговори су такви какви су. Истина, када неки од њих данас прочитам чини ми се да није прави или да је могао боље да се дефинише. Међутим, нијесам их мијењао, јер сматрам да су били сврсисходни и да су описивали тренутак о којем сам писао. Можда је све то могло боље, а можда и није, али ваљда ће се наћи неко паметан и паметнији од мене да то пресуди. Писао сам их искрено и са свијешћу да Србе у Црној Гори треба заштитити и пером, када већ не може неким другим методом. Немам илузију да сам у томе успио, али сам рекао оно што мислим и шта треба предузети. Та слобода изражавања и слобода мишљења је нада да ћу скупа са својим народом и његовим духовним и осталим вриједностима успјети да опстанем на овој тренутној антисрпској вјетрометини и да је лијек за то стрпљење и свједочење о актуелном, безнадежном и до зла Бога угроженом, тренутку у којем се већ више од деценију налазе Срби у Црној Гори, казао је Милошевић.
О књигама поменутих аутора говорио је историчар Горан Киковић,који је том приликом истакао да је циљ ових књига саопштавање истине о многим историјским догађајима који су се десили у прошлости.
Поред књижевника и историчара учешће у програму су узели пјесници: Ранко Радовић, Миладин Јоксимовић,Вулко Шћекић, Радован Обрадовић и Радоје Мишковића и познати народни гуслари: Радојица Бугарин,Синиша Петрић и Радован Маџгаљ.
Wрите то Горан С. Киковић
