Изменама и допунама Закона о предсједнику Црне Горе разрађују се процедуре кроз које предсједник обавља своје Уставом предвиђене дужности. Намјера овог закона није да се на било који начин одузму надлежности предсједника, већ да се кроз јасна процедурална правила отклоне све недоумице, прије свега око поступка именовања мандатара за састав Владе, да се обезбиједи неометано функционисање свих грана власти и спријечи злоупотреба уставних овлашћења од стране самог предсједника, саопштила је предсједница Уставног одбора Скупштине Црне Горе Симонида Кордић. Она тврди да је ДПС-у је савршено јасно да оваквим оспоравањем закона директно стављају „уставну омчу“ око врата свом предсједнику.
–Институционална криза у којој се Црна Гора налази доживјела је кулминацију одбијањем предсједника државе да предложи Скупштини мандатара, иако је то његова изричита уставна обавеза. Предсједник је тако оставио Црну Гору без функционалне извршне власти и озбиљно угрозио демократске процесе. Одбијање да именује мандатара, образложено је сумњом у постојање већинске подршке Миодрагу Лекићу. Умјесто мандатара, предсједник је предложио скраћење мандата Скупштини, што је парламентарна већина одбила, утврђујући тако неспорну подршку мандатару. Овај закон даје шансу предсједнику да искористи своја уставна овлашћења и испуни своје обавезе, те да именује мандатара и избави земљу из институционалне кризе коју је узроковао, навела је Кордић у изјави достављеној медијима.
Према њеним ријечима, браниоци неуставног поступка предсједника, у покушају да држе државу у стању политичког лимба, и даље оспоравају постојање јасне парламентарне већине са резултатима локалних избора.
–Ако слиједимо даље ту, истина, изврнуту логику, поразом ДПС-а на парламентарним изборима 30. августа, морао би да се оспори легитимитет предсједника Мила Ђукановића и његово право да обавља своју функцију. Поштујући правни систем и демократске процесе, нико од побједника 30. августа није негирао предсједнику државе да до краја изнесе свој мандат, али му није признао ни надуставни статус који покушава да му се додијели, истакла је Кордић.
Она сматра да је основни аргумент којим се оспорава закон и брани стање кризе коју је изазвао предсједник државе је да се законом не могу мијењати уставна рјешења.
-И то је истина. Не могу. Но и не мијењају се, већ се разрађују, као што се чини и другим законима. Теза парламентарне мањине, губитника избора из 2020. године, је међутим да се нити једна уставна категорија не може третирати законима, што се противи логици и самом уставноправном уређењу. По тој логици, не би смио да постоји ни закон о Скупштини, нити о Влади, па ни сам Пословник Скупштине којим се детаљно уређују процедуре у којима се реализују уставна овлашћења парламента. Наравно, Скупштина би морала убрзо изгласати ова два важна закона, као и да изврши измјене и допуне Закона о Уставном суду, оцијенила је Кордић.
Већ сам Устав, према њеним ријечима, јасно ограничава право предсједника да за мандатара именује било кога, већ га обавезује да свој приједлог утемељи на вољи парламентарне већине кроз консултације са представницима парламентарних странака.
–Сјетимо се да је именовање Дритана Абазовића за мандатара предсједник образложио тиме да се „увјерио кроз консултације да он има већинску парламентарну подршку“, а мандат дао Здравку Кривокапићу на основу потписа посланика. Према томе, ДПС-у је савршено јасно да оваквим оспоравањем закона директно стављају „уставну омчу“ око врата свом предсједнику, закључила је она.