Функционер Демократског фронта (ДФ) Симонида Кордић оцијенила је да је “Отворени Балкан” први истински доступан значајан економски програм регионалне сарадње у који Црна Гора, ако постоји политичка воља, може да уђе веома брзо и на тај начин почне да рјешава многе проблеме и многе болести наше економије.
Кордић је за “Дан” казала да је Демократски фронт (ДФ) за приступање Црне Горе “Отвореном Балкану” зато што су садржаји и предлози које нуди од непосредног интереса за грађане.
– У случају те регионалне интеграције грађанима се отвара могућност да могу да раде у Србији, Сјеверној Македонији и Албанији по истим условима. Дипломе се аутоматски признају, лијечење и школовање су свима доступни, путовања су без граница. Уз то, проток робе и капитала ишао би много брже и само тржише за нашу скромну домаћу производњу било би много шире. Са ширим тржиштем постајемо дестинација пожељнија за квалитетније инвестиције, које би отпочеле индустрије са вишим платама. Не бисмо били ограничени на то да грађанима као највиши домет нудимо запошљавање у туризму, гдје су плате најмање. Софистициранији послови подразумијевају и виши платни ранг, али њима треба шире тржиште – објаснила је Кордић.
Она сматра да нема рационалног разлога који би оправдао опонирање “Отвореном Балкану” од дијела власти – Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије, али и од опозиционих Демократе и Социјалдемократа.
– Ту се као главни разлози против “Отвореног Балкана” наводи стварање “Велике Србије” и “Велике Албаније” и да би то била препрека евроинтеграцијама. Забрињавајуће је да тако нешто чујемо од људи који се декларативно залажу за улазак у ЕУ јер нас у тој Унији чекају много веће и значајније земље и тржишта него што су то Србија и Албанија заједно. Друга ствар је да ЕУ наше капацитете за интеграцију процјењује и на основу наше способности да се интегришемо регионално и сарађујемо – истакла је Кордић.
Кордић сматра да је најбољи начин, најбољи модел избора власти онај који одржава изборну вољу, те да констелација политичких односа каква је формулисана на изборима треба да буде оличена и у формирању извршне власти.
– Међутим, формирање постизборне коалиције никада није једноставно и никада не зависи од политичке воље само једног фактора, а често и не одражава у потпуности оно што је изражено као народна воља. Инсистирати на принципу у једној општини, а не примјењивати га у некој другој није до краја принципијелно. Оно што је важно, барем у општинама које одражавају вољу народа за реформама, јесте формирање стабилне власти – власти која ће испунити оно што су очекивања грађана – казала је Кордић.
Што се тиче враћања политичара из деведесетих на кључне државне позиције и оживљавања политике деведесетих у Црној Гори, она сматра да то нити је добра политичка порука нити је добра препорука која би требало да увјери грађане ће доћи до икаквих реформи.
– Дакле, они људи који су учествовали у дестабилизацији црногорске привреде и њеној потпуној девастацији тешко да могу бити људи који ће извести реформе које је Влада обећавала тражећи мањинску подршку – истакла је Кордић.
Она је подсјетила да су и званичници САД јасно ставили до знања да “Отворени Балкан” није препрека придруживању ЕУ, већ је препорука за такве интеграције.
– Неке странке противљење “Отвореном Балкану” правдају тврдњом да је лош. И јесте лош, али за увознички лоби, за оне политичаре који народ држе у страху од наводних баука из сусједства. Лош је и за све оне који воде изолационистичку политику, стварајући од Црне Горе мало изоловано острво у којем локални тајкуни своје раднике држе као робовску радну снагу и могу неометано да функционишу. “Отворени Балкан” је лош за све њих, али је добар за грађане и народ – казала је Кордић.
Како је додала, Европска унија се налази у стању појачаног притиска од стране држава које су већ кандидати за учлањење, као и од стране земаља које би жељеле да отпочну преговоре за учлањење.
– ЕУ, са једне стране, не жели да понови онај проблем који јој се десио са проширењем када су у њен састав ушле, рецимо, Бугарска и Румунија и сл., које у том тренутку нису биле објективно спремне да испуне стандарде и критеријуме које Унија поставља својим чланицама. Са друге стране, ЕУ има објективну потребу за неком врстом стабилизације и капитализације на територији која се сада налази ван саме Уније, а заправо припада европском политичком, економском, па и безбједносном захвату – рекла је Кордић.
Она је истакла да Црна Гора мора да посматра шта су политике које ЕУ формулише јер “крајња одлука о нашем чланству ипак лежи у Бриселу, а мало мање у Подгорици”.
– У том смислу, морамо као факат да узмемо оно што француски предсједник Макрон каже, а то је да овај предлог не представља замјену за чланство, нити је препрека чланству у ЕУ, већ да на одређени начин заправо олакшава привредну и другу сарадњу која не може да се спроведе у овом тренутку у оквирима које формално пружа сама Европска унија, а потребна је Унији као што је потребна осталим земљама које око ње гравитирају. Цио процес Европској унији, иако веома дуг, има једну позитивну страну, а то је да барем ствара формалне услове за унапређење привредних и политичких околности у Црној Гори – навела је Кордић.
