Професор Универзитета Упсала у Шведској Шел Магнусон оценила је да је оно што се догађало током сукоба у БиХ 90-их година ужасно, али је указала да бошњачком народу није претило уништење.

Магнусон је у ауторском тексту за београдску Политику истакла да ћемо, ако напустимо формулације и смисао Конвенције о геноциду, неизбежно доћи у ситуацију да се убиство европских Јевреја релативизује, што је супротно моралу и интелектуалном поштењу.

-У свој својој трагедији Сребреница није исто што и Аушвиц, нагласила је Магнусон поводом пресуде Ратку Младићу, кога је Међународни механизам за кривичне судове осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници.

Магнусон је указала да су занимљиви разлози којима је суд одбацио тврдњу тужиоца да се геноцид, осим у Сребреници, догодио у шест општина БиХ почетком рата. Она истиче да се и тужиоци и судије позивају на удео муслиманског становништва у тим општинама, а не на проценат убијених муслимана, што би, напомиње, било релевантно према Конвенцији о геноциду, преноси Танјуг.

Магнусон наводи да је током рата у БиХ живот изгубило 3,4 одсто муслимана и додаје да се то може поредити са бројем жртава у БиХ у Другом светском рату – Хрвати 6 одсто, муслимани 9 одсто, Срби 17 одсто и Јевреји 77 одсто. Магнусон истиче да ти подаци показују да је Хашки трибунал допринео обезвређивању холокауста и других геноцида (јерменски 1915, руандски 1994), пошто је у тим случајевима реч о укупној стопи смртности од 50-60 посто или више.

–У неким европским земљама је убијено 90 одсто Јевреја, а оно што се догодило у Босни од 1992. до 1995. године није ни приближно томе и према томе не представља исти феномен, нагласла је Магнусон.

Она указује да пре суђења у Хагу ни научници ни правници нису могли замислити да ће појединачни масакри бити дефинисани као геноцид, али да је ту идеју формулисао Махмуд Шериф Басиони, амерички професор права, који је сачинио студију о насиљу у Босни, а која је била основа за рад Трибунала.

Басиони је пред америчким Конгресом рекао да, према Конвенцији о геноциду, у Босни није почињен геноцид, али да би се ситуација могла променити ако се заузме “прогресиван” став који дозвољава “локални геноцид”.

Магнусон указује да се геноцид генерално доживљава као најгори злочин и да се у тим случајевима фокусирамо на почињено насиље и патњу жртава, али истиче да не одређује природа дела то да ли је почињен геноцид, већ његова сврха.

–Оно што је специфично за геноцид је да је злочин усмерен на колектив, а не на појединце. Фокус није на патњи људи, већ на уништавању етничке или верске групе, нагласила је она и навела да се то догодило Јеврејима у Европи 1941-1945, али се није догодило на Балкану 1991-1999. године.