Неколико дана пред локалне изборе у Херцег Новом, у овом граду се појавио и предсједник Демократске партије социјалиста и предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић. Он је, заједно бившим министром пољопривреде, Петром Ивановићем, као и бившим министром спорта Николом Јановићем, али и припадницима обезбјеђења, прошетао шеталишем на градском пристаништу Шквер.
Ово је тек други пут да је Ђукановић “сишао међу грађане”. Подсјетимо, недавно се, на велико изненађење Подгоричана, појавио у шетњи.
Међутим, касно се предсједник Ђукановић сјетио свог народа од кога се одавно отуђио и чије проблеме више не може ни да разуме. Његова реалност у којој већ годинама живи је далеко од Црне Горе и далеко од њеног обичног грађанина. Реалност предсједника Ђукановића је на егзотичним дестинацијама на једној од којих је прије мање од мјесец дана потрошио 27.000 дирхама (око 6.500 евра) само на испијање Мацаллан вискија у привате мемберс’ цлуб (ВИП клуб за специјалне госте). Годишња чланарина којом се добија само прилика да се уђе у овакве клубове кошта 30.000 дирхама (преко 7.000 евра).
Било да је то Артз клуб или Цлап или ресторан Циприани, то су мјеста гдје је предсједнику Црне Горе комфорно и гдје је свој на своме.
И даље увјерава своје бизнис партнере да ће се повратити и поново зауздати цјелу Црну Гору, те обезбједити “стабилност” за њихове пословне комбинације. И даље, наравно, обећава црногорске пасоше белосветским бизнисменима оваквог и онаквог профила.
Изјављује предсједник Ђукановић недавно да препознаје извјесне “демократске капацитете” у Демократама и грађанском покрету УРА слично како их је својевремјено препознао код Дарка Пејовића и Позитивне Црне Горе, па нам постаде Пејовић амбасадор у Кини. Да ли ће и они код предсједника Ђукановића препознати “демократске капацитете”, како сугеришу извјесни центри моћи, вријеме ће показати.
Очекује предсједник Ђукановић писмо са оне стране Атлантика које мијења све, и које казује да је поново баш он тај за Црну Гору. Нада последња умире.
Реалност херцегновске ривијере је потпуно другачија. Наши угоститељи са стрепњом ишчекују предстојећу сезону и надају се да ће успијети да је преживе и скрпе крај са крајем. Неће својим гостима нудити Мацаллан виски од 6.500 евра, већ можда и бољу домаћу лозову ракију која кошта неколико евра. Ишчекују мост до Лепетана који би заклонио поглед ресторану “Вериге”, али и стопирао вишемилионски бизнис са трајектима. Хоћемо ли градити бољу реалност за све грађане или изабрати имагинаријум, одлучиће Новљани 9-тог маја.
Предсједниче, ослободите нас себе. Пустите грађане да траже своју срећу.
Извор. Радио Јадран
