Навршава се седамнаест година од масовног погрома Срба на Косову и Метохији. У таласу организованог албанског насиља 17. марта 2004. године, убијено је 19 особа, протерано више од четири хиљаде Срба и неалбанаца, етнички је очишћено шест градова и девет села, запаљено је и порушено 39 цркава и манастира, 935 српских кућа и на десетине друштвених објеката.
Бивши потпредседник Владе Србије и шеф Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић каже да је насиље над Србима било организовани злочиначки подухват.
–У тој организацији је учествовао међународни фактор, односно њихове службе, без обзира што су се они трудили да све то изгледа спонтано и случајно. Исконструисали су наводно страдање три албанска детета са којим Срби нису имали никакве везе. То је као био окидач, истиче Човић.
Нагласио је да је све било очигледно испланирано, како би се наставило етничко чишћење на простору Косова и Метохије.
–Од доласка КФОР-а и међународних снага интензивирано је етничко чишћење Срба под контролом међународних снага. Очигледно је да се ту не ради о људским правима, већ о територији. Њих интересује територија, а људска права их не интересују, сматра Човић.
Каже да проблем у реализацији њиховог пројекта праве Срби, па, како каже, ако немају Србе на Косову и Метохији, немају ни проблем.
-Наше безбедносне структуре нису имале ниједну информацију. Нисмо имали никакву најаву, сећа се Човић.
Каже да он и његови сарадници нису тада успели да ступе у контакт са КФОР-ом, па су кренули на Косово и Метохију преко Беле Земље и дошли до манастира Грачаница.
–Нисмо имали никакво наоружање. Имали смо промењен идентитет. Имали смо пуно среће. Ушли смо у Грачаницу и тек онда ступили у контакт са командантом КФОР-а, каже Човић.
Наглашава да је немогуће да се догоди тако брутално етничко чишћење у присуству десетина хиљада до зуба наоружаних војника НАТО-а.
Председник Координационог тела за југ Србије, бивши министар војске и начелник Војномедицинске академије Зоран Станковић каже да су тада на ВМА биле ангажоване хитне екипе које су у сваком тренутку биле спремне да реагују.
–Када су први повређени стигли, збринути су на ВМА. Не могу да говорим о броју, али пружена им је свака помоћ, подсећа Станковић.
Каже да је све што се десило било велико изненађење, што је недопустиво.
–Све што се дешавало и што се и данас дешава изазива непријатно расположење, тугу, а и одговорност зашто смо оставили те људе на милост и немилост онима који нису били спремни да им пруже заштиту, истиче Станковић.
Председник хуманитарне организације “Солидарност за Косово” Арно Гујон каже да је своју организацију основао након масовног страдања Срба.
–Кад сам имао 18 година и гледао у Француској на телевизији те страшне снимке, био сам шокиран и ужаснут што смо и ми Французи дозволили да се тако нешто догоди у центру Европе на почетку 21. века, истиче Гујон.
Каже да је то био погром и против Европе јер су нападнути манастири и срушене цркве – делић европске цивилизације који је заувек нестао.
–Био сам студент и хтео сам нешто да учиним. Био сам везан за Србе и Србију због оца и деде који су ми говорили о француско-српском пријатељству. Нисам познавао ниједног Србина и никада раније нисам био у Србији, али сам знао да нас пуно тога везује и да желим да помогнем жртвама погрома, каже Гујон.
Наводи да је са својим рођеним братом, након оснивања хуманитарне организације, скупио нешто новца, школског прибора и играчака за децу и кренуо на пут.
–Стигли смо у Косовску Митровицу 2005. године. Нисмо знали ни како ће нас Срби дочекати због начина на који их је званична Француска напустила неколико година раније. Мој први сусрет био је са Србином који се зове Драган, а чији отац је убијен 17. марта 2004. године. То је за мене био сусрет са реалношћу, са ратом и последицама рата, истиче Гујон.
Каже да је знао да су Срби са Косова и Метохије прави витезови који не одустају иако би многи поклекли пред континуираним насиљем.
