Пише: Иван Милошевић

Наравно, свако има право у слободном друштву да каже свој став о било чему и то нико не доводи у питање. Ипак, помало је необично када први полицајци једног неокомунистичког и тоталитарног система, као што је био систем власти ДПС-а, зашиље оловку и почну да медитирају о стварности и пресуђују о њеним појавама. Пошто знамо да су се код полицајаца старог комунистичког и ДПС-овског кова цијениле бројне друге вјештине мимо литерарних, онда је чудно да се неко само након неколико мјесеци смјене из безбједоносне фотеље приказује у јавности као колумнистички теоретичар и национални идеолог. Нешто ту не иде једно са другим, нешто се не уклапа како ваља и једноставно речено – штрчи! 

И баш на то ми личи колумна Веселина Вељовића “Тробојка на Цетињу”. Некако штрчи, одваја се од околине, не иде уз њу, ето, баш једноставно речено – штрчи! Па чак и визуелно је тешко спојити различите ликове Веселина Вељовића. Први је у униформи, наоружан, са обавезним пендреком и државном заставом на грудима, а други је као тобож углађени, теоријски осмишљен, са неком назови интелектуалном поруком и критичким ставом. Питаш се, побогу, је ли то исти човјек и гдје су те леитарарне склоности биле скривене код Вељовића док је био директор полиције и зашто и тада није писао и обавјештавао нас о својим темама и дилемама! Некако не иде онај први унфирмисани Вељовић са овим другим углађеним и смјештеним у савјетничку предсједничку фотељу украшеном оловком, односно писаћом тастатуром и критичким ставом. Нешто ту не штима, па не штима!

И наравно мање битно од тог визуелног и интелектуалног доживљаја бившег првог полицајца и Милове безбједоносне узданице, је оно што је Вељовић написао. То што је он тамо срочио припада досадној ДПС мантри о родољубима и издајницима и садржај Вељовићеве колумне је сиромашан, неинспиритиван и досадан. Углавном, све већ виђено, али што је главна препорука за безбједоносно мјесто уз скуте шефа ДПС-а. Чак и сумњам да је и реченицу у поменутој колумни написао Вељовић и да је он до ње дошао властитим контањем, пре ће бити да ју је преписао или је дао некоме да му је мало среди и прикаже као колумнистички подвиг и интелектуални узлет. Од свега тога много ми је интересантније то пресвлачење униформе бившег првог полицајца и њена замјена грађанском  краватом и критичком нарацијом! 

Јадно смо друштво гдје се полицајци за пар мјесеци претварају да су интелектуалци. Недостаје нам, дакле, интелектуалне културе, а прије свега образовања, здравог духа и интелектуалне естетике. Поред тога што је колумна Веселина Вљевића досадна, она је и ружна, јер крије своје право лице, односно покушава да само ово садашње прикаже као право, док оно друго, огрнуто полицијском униформом заборавља, чак и не помиње. И ту нешто крупно недостаје и боде очи, односно штрчи! Да ли је то тробојка на Цетињу или нешто друго, није ми јасно, јер већ постаје и мени досадно што ово пишем и оволику пажњу поклањам бившем првом кетман – полицајцу!