Пише: Горан Киковић

Већина не зна или први пут сазнаје да је постојала Бршанска или васојевићка народна ношња која нема никакве сличности са црногорском.

Истраживач Владимир Дворниковић у својој књизи “Карактерологија Југословена“, издатој у Београду 1939., на 105-тој страници, у поглављу “Југословенски народ као уметник“, описује васојевићку народну ношњу коју су Васојевићи имали прије припајања Црној Гори као и начин на који се вршила асимилација Брђана у Црногорце. Факсимил 505-те странице књиге “Карактерологија Југословена“ аутора Владимира Дворниковића, издатој у Београду 1939-те, у којој се – у поглављу “Југословенски народ као умјетник“ – исцрпно описују сва обиљежја васојевићке народне ношње. 

Дивна Вековић из Лушца код Берана деценијама је сакупљала народне умотворине, посуђе, ношњу из Старе Србије (посебно Васојевића), али и из Црне Горе и других српских крајева. Убијена у Словенији од стране партизана 1945. године. Ова слика Дивне Вековић у народној ношњи из Васојевића објављена је у књизи др Радослава – Јагоша Вешовића „Племе Васојевићи“ – Сарајево, 1935.

Милутин Осмајлић-пише да Васојевићку ношњу, и мишку и женску, можете видјети у сталној, вишедеценијској, поставци Етнолошког музеја у Београду. Ношње немају никакве везе са црногорском, коју су, на кашичицу, донијели у Васојевиће главари, блиски Цетињу, за своје кћери, и за себе, наравно. Презентент женске ношње била је чувена Васојевка Дивна Вековић, која никада није пропуштала прилику, боравећи након Париза у Беранама, да на суботњи пазарни дан, у ношњи, прошета беранским орогледом (корзом).Тако је извршена насилна асимилација од Брђана у Црногорце.