АУТОР: Наташа Јовановић

Врховно јавно тужилаштво Чешке обавестило је грађане да тренутна ситуација у вези са руском војном операцијом у Украјини може имати импликације на њихову слободу изражавања. Иако је слобода изражавања на уставном нивоу садржана у члану 17. Повеље о основним правима и слободама, те свако има право да изрази своје ставове на начин који сматра да му одговара, Тужилаштво је упознало Чехе са још једним њеним тумачењем:

–Ако би се неко јавно (укључујући демонстрације, интернет или друштвене мреже) сагласио (прихватио или подржао нападе Руске Федерације на Украјину) или изразио подршку или похвалио лидере Руске Федерације у том погледу, могао би се суочити и са кривичном одговорношћу под одређеним условима. За кривично дело одобравања кривичног дела из члана 365. Кривичног законика, или за кривично дело негирање, испитивање, одобравање и оправдавање геноцида у складу са чланом 405. Кривичног законика, стоји у апелу Тужилаштва.

Да ли је Чешка укинула слободу говора и на негирање ког геноцида се позива Тужилаштво? Ово је један од примера, можда и најфлагрантнији, како се у овој хистерији и опсесији Русијом на Западу гаси слобода говора, каже нам професор уставног права Слободан Орловић.

Слобода мисли и изражавања мисли (говором, писањем и на друге начине) може се, каже Орловић,, ограничити ако угрожава такву слободу другога, изазива мржњу или угрожава безбедност нације. Овде, посебно када је у питању Чешка, изричит је наш саговорник, нема ничега од тога, већ се превентивно застрашују чешки грађани не би ли се угасило право на другачије мишљење.

–То је тоталитаризам који, у овом случају, као продужена рука политике, покушава да спроведе тужилаштво. Најнеуставније у овом обавештењу је то што се руска војна акција путем необориве претпоставке квалификује као геноцид (?!) (не ни напад, освајање или агресија), који нико у Чешкој не сме да негира или оправдава. И да занемаримо чињеницу да овде не може бити говора о геноциду по Конвенцији УН, тужилаштво је последњи орган који би могао да пресуди да је негде почињен геноцид и да, по тој квалификацији, кривично гони и унапред кажњава.

Шеф катедре за кривично право и декан Правног факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић каже да постоје одређени стандарди на нивоу развијених земаља у области кривичног права када су у питању кривична дела којим се ограничава слобода говора.

Слобода говора, подсећа Ристивојевић, једно је од фундаменталних права врло битно за функционисање сваког демократског друштва и развијене демократске земље се труде да воде рачуна да не створе бројна и широка ограничења слободе говора.

–Ако створите забране, нарочито у сфери кривичног права, спречићете дебату, конкуренцију између различитих идеја што у духовном смислу једно друштво води у назадовање и парлог. Као што би у сфери економије монополи на неким тржиштима довели до тога да та економија пропадне, тако је исто са забраном говора у сфери духа у некој држави. Она ће водити до тога да у духовном смислу нека земља почне да пропада.

На питање да ли Кривични закон Чешке може да третира порицање геноцида у случају када он није утврђен одређеном пресудом, одређеног референтног међународног или домаћег суда, Ристивојевић каже да постоји раскорак између начина како Чешка држава поставља своје право и како га тумачи и примењује.

-С обзиром да је специјална операција у Украјини почела недавно, није ни било времена да се проведе било какав кривични поступак и да чешки или било који међународни суд утвди да постоји било какав геноцид или случајеви геноцида у тој интервенцији. Чини ми се да се Чешка придружила масовној антируској хистерији у Европи. У питању је потпуно бесмислено ограничавање говора које у нормалној демократској држави не би смело да постоји нити би могло да прође. Ово Чешку кандидује за тоталитарну недемократску државу.

На то је, каже, Орвел још у својој „1984.“ упозоравао. Њему се пребацивало да је он писао о томе како изгледа совјетско друштво у оно доба, а он је писао о опасностима које могу да се десе западним друштвима оног доба ако случајно крену тим путем.
Слобода говора није настала у Русији него на Западу, у англосаксонским друштвима на начин што су се идеје слободе тржишта и тржишног света преселиле у духовни свет. Чешка је сада поставила једну идеологију као коначну и недодирљиву. Милорад Екмечић је 2016. одржао сјајан говор у којем је на питање пред ким је будућност, пред Западом или Истоком, рекао: Тешко ми је да верујем да је будућност пред друштвима која су измислила слободу, искусила је па онда одабрала диктатуру. По свему судећи слобода говора је пред онима који су искусили диктатуру, па пред тим непријатним искуством одабрали слободу. Он је говорио о глобалном Истоку а критиковао глобални Запад“.

Ако сада погледате глобални Запад видећете, каже Ристивојевић, да он све више има ограничења у односу на класична, основна, несумњива и неспорна права.

Коментаришући чињеницу да се приватним лицима ограничава право на имовину и образовање у ЕУ само зато што су Руси пореклом, Ристивојевић каже да се ове мере граниче са расизмом.

Забрана права на имовину доноси тектонску промену у тим друштвима. Чија је сада имовина несигурна? За почетак Руса, следећи могу бити Срби, Грци, Кинези, Киргистанци, Сиријци, Севернокорејци, ко? Сада више ничија имовина неће бити сигурна. Људска права имају смисла само ако једнако важе за све, ако важе неједнако, она не важе ни за кога.

У међународном праву, подсећа, субјекти нису појединци него државе, па је санкције могуће увести руској државној а не приватној фирми или руском држављанину.
„Запад је обрисао темељне принципе важења међународног права“.

Када је реч о непостојању дебате у европским медијима везаној за ситуацију у Украјини, он уочава занимљив аспект. Дебата не постоји. У потпуности се расправља само у категоријама морала, а морал подразумева сет правила који је недодирљив – о њему нема расправе. Када ви ову дебату морализујете ви у суштини искључујете расправу, размену мишљења, аргументацију, и конфронтацију ставова. Сви се запрепашћују, сви су шокирани и сви високо морализовани – то значи да одбијају расправу и дијалог што значи да одустају од својих темељних вредности, оних на којима су изградили своја друштва“.

Слобода говора је измишљена у западним друтвима а сада она одустају од ње као да она не ваља или не вреди само зато што Руси воде специјалну опрецију у Украјини. То је бесмислено, каже, и подсећа на ону народну изреку „Наљутио се поп на село“ односно наљутио се Запад на своје сопствене вредности, на слободу говора, на право на имовину, на право на образовање.

-Они руше све на чему су се изграђивали и после ће им ђаво бити крив када њима буду недостајале те правне слободе, закључује Ристивојевић.