Пише: Владимир Пребирачевић, предсједник „Мајака“, српско-руског центра
Русија је још једном геополитичком партијом шаха показала да никако није за потцењивање. Специјална операција у Казахстану је показала брзину одлучивања у ОДКБ-у али и брзину деловања јер је у веома кратком року војска која је на дежурству и спремана управо за овакве ситуације стигла на позиције за одбрану виталних и стратешких објеката у Казахстану. Свако ко је раније потцењивао овај савез сада може да своје сумње заборави и да очекује брзу и правовремену реакцију која је показала сву силину у заустављању непријатељских операција које су биле дуго припремане и које су покушале да искористе прве знаке слабости Казахстанске власти и служби безбедности.
По свему судећи неко је у том безбедносном ланцу жестоко заказао али са друге стране ОДКБ систем одлучивања се показао као врхунски у овој кризној ситуацији где су испоштоване све правне али и безбедоносне форме. Миротворци су пацификовали нападаче и пљачкаше на веома брз и ефикасан начин и већ у првим сатима нападачи су изгубили своју силину и предност коју су били убеђени да имају после хаоса који је настао на улицама градова на југу Казахстана. Успешној операцији је свакако допренело и брзо искључивање интернета који служи за ширење информација и дезинформација али за организацију протеста,акција или немира и хаоса а што смо могли видети у разним обојеним револуцијама и исламским пролећима али овај пут је одбрана била брза и жестока.
Казахстан је сачуван и као земља и као савезник Русије али и осталих земаља из ОДКБ-а. Савез је и у војном смислу показао на шта је спреман и које су му способности. За разлику од НАТО пакта који константно креира нестабилност и учествује у нелегалним операцијама и кажњавањима оних који нису по вољи Американаца у првом реду па онда и Енглеза, Немаца и осталих фрустрираних колонијалних сила које садашњи свој неоколонијализам проводе под маском људских права и демократије, а у ствари се понашају на исти начин на који је и Немачка 1930-тих доносила нове и “напредне ” вредности или Енглеска, Француска, Белгија, Холандија у својим колонијалним аспирацијама у и тада и данас земљама трећег света које су биле важне само због ресурса и ничега више.
Док су гледали у границу са Украјином десило им се лето усред покушаја новог пролећа и сунце је обасјало Казахстан и вратило га на прави пут који је једино исправан у савезу који је једини природан и једини нормалан за ту земљу. Овом ситуацијом сви који нису под директном сенком оних који доносе таму са запада могу да гледају са одобравањем и задовољством. Полако али сигурно у геополитичкој арени се доноси баланс сила и смањује могућности за глобално малтретирање на прагу чега смо као свет били пре пар година са почетком рата у Сирији.
Околности су у многоме промењене и западни НАТО савезници али и тренутно окупатори највише српских земаља морају бити свесни да то неће моћи докле хоће и да се крај таквој окупацији ближи. Република Српска остаје симбол борбе против глобалног непријатеља али и друге српске земље ће се полако вратити под окриље матице од које су отете на различите начине. Црна Гора је на путу повратка а за Космет ће можда требати мало више времена, доста упорности и храбрости и много памети али у исход нико не треба да сумња. Срби су увек враћали своја вековна огњишта а уз права савезништва и праве пријатеље такав исход је загарантован. Србија тренутно има статус посматрача у ОДКБ савезу и треба даље да јача своје позиције и везе са земљама из овог савеза. Задатак наше организације Српско-руског центра “Мајак” је да ради на што чвршћем повезивању са осведочено пријатељским земљама и народима. И да да пун допринос унапређењу свих аспеката сарадње са свима са истока а посебно са Руском Федерацијом.
