Пише: Горан Киковић
На позив Венца Божовића, који живи у Швајцарској, стигла је у госте “екипа“ часописа “Глас Холмије“, први пут у селу Главаце, у којој су били поред главног и одговорног уредника часописа “Глас Холмије“ Горана Киковића и предсједник Издавачког савјета часописа “Глас Холмије“ Бранислав Оташевић, чланови Издавачког савјета пјесници Давид Лалић и Вулко Шћекић, те Драгослав Вукићевић и Томо Оташевић, пријатељи нашег часописа “Глас Холмије“. Посетили смо живописно мјесто код Берана село Главаце, како би сви заљубљеници у природу примијетили, мјесто богато бојама и звуцима природе. Налази се на 1600м надморске висине на источним обронцима планине Бјеласице
Описујући љепоту Бјеласице неко рече: ”Ако је Бог створио свијет за шест дана, Бјеласицу мора да је украшавао бар још петнаест дана”. И заиста она и јесте једна од најљепших Црногорских планина. Са великим планинским вијенцима, горским очима, богатим водотоцима, бујним пашњацима, великим шумским комплексима, и старом прашумом у своме срцу као брилијантним брошем на њеној свечаној одори, пркосећи ненарушеном природном љепотом, она је украс читавог сјеверног дијела Црне Горе. У таквом природном амбијенту, између Беранске, Бјелопољске, Мојковачке и Колашинске општине, у њеном најпитомијеном делу, њеној подгорини, на западној и сјеверозападној страни од Берана, смјешена је скупина од шест села под јединственим именом Горња Села: Бастахе, Вуча, Главаца, Курикуће, Лубнице и Праћевац. Раније је и Заград административно припадао Горњим Селима.
Име је настало у 18-том вијеку, у вријеме када су горњоселска села и Хас, поново насељени придошлим становништвом из Брда и Црне Горе. Назив потиче од становника, из Жупе због тога што се ова села, налазе ”горе”, изнад Жупе. Говорило се Горња Села, без обзира на њихово појединачно име.
Горња Села и Горњосељани у свим ратним и поратним приликама, дијелили судбину Црне Горе и Црногораца, а кроз своју вишевјековну историју, су постала једна компактна цјелина, која је временом формирала најмлађе црногорско племе- Горњоселско. Становништво Горњих Села потиче од више црногорских и брдских племена.
Село Главаца прозвана су веле зато што су по свом становништву, била глава Горњих Села, по главарима, добром роду бијелих жита, занатима и бројем стоке. До 1809. године заједно са старим Србима у Главацама су живјели Славковићи када су од Климената и Колашинаца побијени, а преживјели се раселили. Када су се доселили данашњи становници затекли су старе српске породице и у Главацама и у другим селима.
Први помен села налазимо у турском попису из 1582/83 године под именом Главач. Засеоци у Главацама су: Братоњин врх, Вотњак, Заштица, Поток, Долина, Божовића махала, Лука, Барице, Залоквица. А од топонима најинтересантнији су: Градина, Црквина или Црквениште, Леденавода, Маџгаљица, Главачки поток, Вигњиште, Побојна, Лопари, Самораснице, Боротуља, Локве, Кандина рупа, Пружиловац, Веснића гумно, Алуге, Гојиновац, Жубреница, Потрково и др.
Главаца је насеље у општини Беране у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 126 становника (према попису из 1991. било је 146 становника).
У насељу Главаца живи 101 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (38,8 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Демографија
Година Становника
1948.
305
1953.
313
1961.
298
1971.
255
1981.
203
1991.
146 144
2003.
130
126
Етнички састав према попису из 2003.
Срби
68 53,96%
Црногорци
56 44,44%
непознато 0 0,0%
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је, на Васкршњи понедјељак, 29. априла 2019, темеље цркве Светог Николаја Мирликијског, која ће се градити у селу Главаце код Берана. Освећење темеља увеличао је сверадосни чин саборног крштења у коме је Цркви Христовој прибројано 26 нових чланова.
Сабранима је тада честитао Владика Јоаникије, који је рекао да ”Са овим даном почиње, ако Бог да, нови живот овог мјеста. Не знам да ли је ово мјесто раније имало цркву, ви, сигурно, боље знате. Темељи су, како кажете, мало даље и црква је одавно срушена, међутим, сада добијате цркву у свом селу и она ће се саградити лијепо и брзо уколико будете сложни, а да бисмо градили цркву треба прво ми да се духовно изградимо“, казао је Његово Преосвештенство. И стварно би тако Главачани подигоше цркву у свом селу и уградише свој труд у њу.
Тог лијепог дана када смо посјетили Главаце дочекали су нас код цркве предсједник Црквеног одбора Зоран Божовић и његов благајник већ поменути Венцо Божовић.
Зоран Божовић,је професор историје у Основној школи ”Саво Пејановић” у Подгорици, нам је саопштио следеће у вези изградње цркве у селу: ”Идеја о изградњи цркве је стара неколико деценија,јер је у засеоку Залоквице некада давно постојала црква. О судбини старе цркве се не зна много а према причама и казивањима старих мјештана запаљена је од стране турских зулумћара пред балканаске ратове. Прије пар година једна група мјештана је покренула иницијативу за изградњу цркве али се та идеја није реализовала док мој син Милутин Божовић који живи и ради у Русији није мени преложио да ми сами градимо цркву у селу. Ту идеју сам прихватио и сазвао сасатанак мјештана Главаца са идејом и молбом да сви заједно учествујемо у изградњи ове светиње што су сви са готово са одушевљењем и прихватили. Посебну агилност исказује Венцо Милошев Божовић, који живи и ради у Билаху код Цириха у Швајцарској. Он је анимирао нашу дијаспору и прикупио је значајна финансијска средства од њих. Овдје морам истаћи да су земљиште за градњу цркве дали Предраг Јагошев Божовић девет ари и Гордан Божовић и Весна Орландић по један ар. Да није њих било црква не би била изграђена на овом прелијепом мјесту. Градња цркве је текла планираном динамиком али је пандемија вируса Корона пореметила наше планове па су радови били једно вријеме стали. Али смо овог прољећа отпочели радове и поставили бакарни кров и све је друго урађено једино није фрескописање унутар цркве, али се надамо да ће се и то урадити у наредном периоду. Треба истаћи посебно одређене приложнике, међу њима власника КИПС-А, Риста Дрекаловића који је за цркву уплатио 20 000 еура и многи други који су нам помогли значајним материјалним средствима, зато им се овом приликом у име црквеног одбора и мјештана Главаца најсрдачније захваљујем.
Овом приликом разговарали смо са нашим домаћином Венцом Божовићем који иако се повриједио на послу кад је радио на пробијању тунела у Швајцарској. И ако је имао двадесет операција, дошао је у свој звичај гдје борави током љета и укључио се као благајник у прикупљању новца, за изградњу светиње која је изникла као из пепела, овдје на прелијепим обронцима планине Бјеласице.
-Овдје сам 1982.године направио кућу гдје долазим сваке године. Код мене долазе моја дјеца и унучад и сви су одушевљени завичајем својих предака. Племенита идеја о изградњи цркве ме је затекла, овдје у завичају и укључио сам се са својим братственицима, комшијама и пријатељима Божовићима, Шекуларцима, Кораћима, Шћекићима и ево као што видите, црква јеизграђена и ако бог да 1.августа биће освећење и велики црквено-народни сабор. Послије много вјекова овим прелијепим крајевима чују се црквена звона, а вјерници имају прилику да се помоле господу богу и св.Николи који је заштитник путника и помораца и крсна слава племена Куча, одакле смо се ми доселили у вријеме познате похаре Куча и доселили у ове крајеве.
Не желећи дас било кога изоставим из поодужег списка од 226 донатора који су учествовали у изградњи ове светиње, прилозима од 5евра до 20 000 евра морам ипак, издвојити одређене донаторе који су се одазвали нашем позиву. Прије свега, захвалио бих се Мишку Кораћу из Швајцарске који је цркви даровао мозаик са ликом св.Николе, Милутину Божовићу из Русије који је донирао звоно и икону св.Николе и св.Матроне Московске, Јакши Шћекићу из Београда који је поклонио дуборез на којем је приказан Манастир Острог. Наравно, овом приликом још једном се захваљујем свима који су на било који начин помогли изгрању ове светиње која је промијенила изглед овога мјеста и дала му физичку и духовну љепоту, закључио је наш саговорник.
Поред горе поменутих Зорана и Венца Божовића,предсједника и благајника у црквеном одбору су: Вукојица Божовић,који врши дужност потпредсједника и чланови:Јелена Божовић, Маркиша Божовић, Саша Кораћ, Милош Кораћ, Миомир Шекуларац, Вукомир Шекуларац и Војин Божовић.
