ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Играни филм ”Опкољени”, у продукцији ”Погледа” из Крагујевца, почеће да се приказује у биоскопима у Србији од 14. априла. Али, не и у Црној Гори. По инерцији, када је дистрибутер ”Опкољених”, Делиусфилм из Београда, 31. марта послао филм биоскопима, најава је стављена и на сајт највећег биоскопа у Подгорици. Уследили су бројни и бурни протести јавности, тако да је филм скинут са репертоара већ 1. априла.

То нас је подсетило на огромну разлику између Црне Горе на једној и Србије и Републике Српске на другој страни, када је реч о разумевању Другог светског рата. Прецизније речено, када је реч о прихватању, односно одбацивању, комунистичке идеологије.

У Црној Гори је и даље забрањено оснивање Равногорског покрета, као и подизање споменика четничким командантима. Било је више покушаја да се подигне споменик војводи Павлу Ђуришићу, али градитељи су стигли само до постамента. Онда је дошла полиција и постамент је миниран.

У Црној Гори, такође, није рехабилитован ђенерал Дража, а изгледа ни било који четнички командант. Држава није основала комисију за истраживање злочина комуниста (жртве је, иначе, пописала Митрополија Црногорско-приморска).

С друге стране, у Србији Равногорски покрет постоји од 1990. године. Недуго потом, подигнут је први споменик четницима, недалеко од магистрале Шабац – Ваљево, да би 1992. године био подигнут и споменк ђенералу Дражи на Равној Гори. После тога, подигнуто је низ спомен обележја ђенералу Дражи, Рачићу, Кесеровићу, итд.

Народна скупштина Републике Србије законски је изједначила четнике и партизане још 2004, а Виши суд у Београду рехабилитовао је ђенерала Дражу 2015. године. У међувремену, рехабилитован је велики број четника, као и жртава комуниста уопште.

Држава Србија је, затим, основала комисију за испитивање злочина комуниста, која је саставила списак од 60.000 особа убијених после 12. септембра 1944. Такође, била је основана и државна комисија за проналажење гроба ђенерала Драже (чији рад је, као и рад прве комисије, саботиран од стране комунистичке дубоке државе у Србији, али и комунистичких странака које упорно остају у власти, попут Дачићевог СПС-а).

Даље, председник Републике Србије био је један четнички војвода, Томислав Николић, а председник Народне скупштине и градоначелник Београда био је Дражин унук, Војислав Михаиловић.

Цели државни врх, са председником и премијером на челу, као и са америчким амбасадором, сваке године одлази у Прањане, да ода почаст херојима Мисије ”Халијард”. Додуше, при томе је видан напор да се спашавање оборених савезничких поилота припише народу, а не четницима. Али, свима је јасно да те акције не би било без четника.

Најзад, на управо завршеним изборима, мандате у Народној скупштини добио је и Равногорски покрет, поред четири странке које следе традиције ђенерала Драже и његових четника: Двери, ПОКС један и други и ДСС. Наравно, исте традиције следи и владајући СНС, или барем један његов већи део.

Све ово што важи за Републику Србију, мање-више важи и за Републику Српску, од постојања Равногорског покрета, до подизања споменика ђенералу Дражи и четничким командантима, попут Дреновића и Тешановића, спомен комплекса равногорцима у Билећи, итд. Тако да, када се у Републици Српској чуло за догађаје у Подгорици, продуцент је добио велики број позива да се филм што пре прикаже на левој обали Дрине (приказивање филма у Републици Српској почеће крајем априла).

Све у свему, мада је у Црној Гори видљива разлика ”пре и после литија”, играни филм ”Опкољени” је, сасвим случајно, показао, као лакмус папир, да је овде комунистичка идеологија и даље прејака. То се види већ из начина на који су медији писали о филму, а да га, наравно, нису ни видели.

На пример, портал ”Аналитика” ставио је овакав наслов: ”У подгорички биоскоп стиже филм који глорификује – четнике”. А у чланку пише:

”У питању је српско остварење ‘Опкољени’, заправо фиктивна прича о томе како Њемци током Другог свјетског рата прогоне – четнике. А њих предводи Никола Калабић.

Удаљимо ли се од фикције, историјска фактографија говори како је Калабић, заправо, био један од кључних четника који су прогонили чланове Народноослободилачког покрета, али и да је и сам 1943. године покушао да се прикључи њемачком окупатору, но био је одбијен.”

Наравно, прича није фиктивна, већ је истинита, доказива на основу немачких, недићевских и четничких докумената, као и истраживањем на лицу места, у селу Осеченица код Мионице, у коме су есесовци у јесен 1942. опколили Калабића.

”Аналитика” даље пише:

”Током Другог свјетског рата, Калабић је, између осталог, извршио небројене злочине над цивилима широм Србије.”

Међутим, комунисти нису успели да докажу ни један Калабићев злочин, иако то покушавају, пред судом у Ваљеву, где је у току процес његове рехабилитације, већ једанаесту годину. Небројене злочине починили су заправо комунисти, који се у Црној Гори и даље посматрају онако како су приказани у партизанским филмовима.

Већ следећег дана, подгорички портал ”Балкан инсинг”, писао је: ”Отказана пројекција четничког филма у Подгорици”. У чланку се каже:

”Након кампање на друштвеним мрежама и позива на протесте, биоскоп у Подгорици отказао је пројекцију српске историјске драме о ројалистичком четничком покрету из Другог свјетског рата.”

После описа филма, аутор се осврће на догађаје у Црној Гори:

”Црногорска влада је 2016. године забранила Равногорски четнички покрет, тврдећи да промовише радикалне идеологије и етничку мржњу.

Сваког августа у селу Горње Заостро код Берана, просрпске организације одају почаст Павлу Ђуришићу, бившем официру Војске Краљевине Југославије и једном од најближих сарадника четничког вође Драгољуба Драже Михаиловића.

У Заостру је 2003. године подигнут меморијал Ђуришићу, али пошто је изграђен без дозволе, државни органи су га уклонили.

Приликом уклањања споменика ангажована је специјална полиција због страха од могућег насиља услед снажног противљења Ђуришићевих присталица.”

Невероватна је изјава режисера Данила Маруновића, за портал ”Градски.ме”:

“Нисам упознат са садржајем филма, али не треба од тога правити велику причу. Напредне цивилизације попут Њемачке никад себи то не би дозволиле, већ казниле законом који велича Наци покрет. Са друге стране, ми смо ти, грађански профилисани дјелови ове земље, који смо ОПКОЉЕНИ. И то са пропагандом те врсте, у којој четништво заузима централну идеолошку матрицу, одмах поред радикализоване цркве Србије”.

Дакле, Маруновић потпуно окреће догађаје: филм о борби против нациста приказује као наци-пропаганду.

Најзад, наведимо и једну позитивну реакцију, на порталу ”Српска24.ме”. На овом порталу, Иван Милошевић је писао:

”Пријатно ме је изненадила информација да ће се од 14. априла у биоскопу у ‘Делти’ приказивати филм ‘Опкољени’у режији Милослава Самарџића. У најави овог филма је истакнуто да обрађује акцију Њемаца против четника Николе Калабића у централној Србији и први је филм снимљен на Балкану који припаднике ЈВуО не приказује као кољаче и сараднике окупатора. Међутим, није ме изненадиила реакција ДПС и монтенегринских медија који су најаву филма дочекали као скандал вијека и већ се припремају да како ваља, односно у комунистичком стилу, дочекају један филм…

Надам се да ће управа бисокопа у Делти наредних дана одољети притисцима Монтенегрина да скину са репортоара ‘Опкољене’. Ваљда нијесу вране свима попиле мозак у Црној Гори и ваљда је дошло вријеме да се слободно и без предрасуда погледа један филм о Другом свјетском рату и несрећном српском грађанском расколу, који на те догађаје не гледа из угла Јајца и Дрвара! Надам се да још увијек има оних којима комунизам није све на свијету и који знају да је та идеологија у црно завила читав свијет, а посебно Србе, а посебно оне наше претке који су комунисти немилосрдно побили у мају 1945. године у Словенији! Надам се иако сам прилично скептичан!”

(”Слобода”, гласило СНО у Америци, Чикаго, 10. април 2022)