Пише: Владимир Вуковић
Изградњом система „провјере и равнотеже“, равнотеже снага, могући су мирни преговори у случају сукоба националних интереса, ма чији да су – Русије, САД, Европе, Кине, Украјине. Али сада је дошло до сукоба не националних интереса, већ глобализма и антиглобализма.
Немогуће је договорити се са глобализмом – потребан му је цио свијет, стална експанзија, иначе ће умријети. То је његова природа. Приликом вођења специјалне операције Руси ово имају на уму, као и то да су појмови „мировни преговори“, „хуманитарни коридори“ немогући, јер на другој страни не постоје концепти „мир“ и „хуманост“ (људскост) у принципу.
То није повезано са вољом „свјетске владе“, са жељом свјетске елите или транснационалних корпорација да се обогате. Глобализам је пројекат изградње надљудског свјетског поретка, такозваног еусоцијалног друштва. У овом друштву, реда ради, слобода савјести се претвара у културу аболиције, поштовање сексуалних мањина, либерална демократија у наднационалну идеолошку диктатуру. А сама личност, њен јединствени идентитет, негира се зарад слободе потрошача да мијења идентитет.
„У прошлости су људи највише идентификовали себе и своје животе са одређеним локалитетом, етничком групом, одређеном културом, или чак језиком. Повећана укљученост у онлајн интеракције и већа изложеност идејама других култура значи да су идентитети сада вишеструки него раније. Људи сада доживљавају много мање нелагоде у коришћењу и управљању својим вишеструким идентитетима” (Клаус Шваб).
Тако настаје „надчовјек” – бићемо ослобођени везе са одређеним локалитетом, културом, језиком, етничком групом!
У данашњој ситуацији умјесно је подсјетити на прогон хришћана у Римском царству. Зашто су били прогањани? Римљани нису марили за различите култове, којих је тада било у изобиљу. Били су прогањани јер су одбили да се потчине Pax Romani (римском свjетском поретку), у виду обожавања римског цара. Сада се антиљудски прогон Руса у западном свијету дешава из истог разлога – одбијања да се потчине глобалном свјетском поретку. По истом принципу су раније сатанизовани Срби, сјетимо се, није давно било.
У историји глобализма, у његовом „дјечијем” периоду, већ смо видјели стварање еклатантног антихуманизма зарад успостављања хармоничног свјетског поретка – концентрационих логора и биолошких експеримената над људима у нацистичкој Њемачкој, бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки. Сада видимо нове рецидиве – лабораторије за биолошко оружје у Украјини, тајни развој нуклеарног оружја, оживљавање фашизма и антихуманизма у Украјини и Европи.
Теоријска основа за нови глобални свјетски поредак била је теорија биокултурне еволуције или теорија дуалног наслеђа, која би требало да доведе човјечанство до изградње еусоцијалног друштва. За идеологе новог свјетског поретка, највише достигнуће еволуције природе у смислу хармоничног суживота су еусоцијалне заједнице мрава и пчела. Тамо је сваки појединац подређен општем поретку, његову функцију постављају инстинкти. Једни рађају, други оплођују, трећи штите, четврти добијају храну, без одступања – хармонија.
Човјечанство, уз помоћ културне еволуције (инстинкти замјењују културни код), мора доћи до истог – изградње еусоцијалног свјетског поретка, коме се сви морају повиновати. А технолошка еволуција ће у томе помоћи.
„У вријеме сингуларности, неће бити разлике између људи и технологије. То није зато што су људи постали оно што данас сматрамо машинама, већ зато што ће машине постати попут људи и више. Технологија ће постати метафорична „трећа нога“ која ће направити наш следећи корак у еволуцији“ (Рајмонд Курзвајл).
Глобална економија, глобална култура, глобална екологија су у супротности са присуством здравог грађанског друштва, богатства и слободног живота људи. Глобализам захтјева раван урбанизовани простор који насељавају контролисани биороботи, и од њега одвојен строго чуван празан простор природе са којим ови биороботи по могућности немају додира, јер постоје и контролисани природни ресурси.
Овај еусоцијални свјетски концентрациони логор, у којем ће живјети биотехнички надљуди, за многе је и даље застрашујући. Али то нам је већ ушло у главу, сви смо, само сви, у различитом степену – за 20, 50, 70, 100 одсто – постали глобалисти. Зато Руси данас морају да ратују оружјем – ово је екстремна мјера отпора. Оружје може зауставити територијално ширење глобалног анти-хуманог свјетског поретка. Али тада ћемо имати рат са глобализмом и на нашој територији – у сопственим главама, у сопственим животима.
Морамо да водимо рат против уништавања људског идентитета зарад универзалне „добре друштвености“, рат за јачање и истицање одрживе посебности људи, кроз свијест о припадности историји и култури матице, кроз свијест о значају породице као и крвног сродства, враћајући се заједничким прецима (основа етике). То ће сваког појединца, јединственог по свом идентитету, довести до складног уткања у живи организам Историје, која не само да је била, него јесте и биће.
Основа здравог друштва треба да буду „локални“ и „породични“ – у економској, културној и етичкој сфери. Пирамиду патриотизма као и поштовање сопствених предака, сопствене историје и културе треба поставити на што је могуће јаче темеље.
У супротном, склоност ка одвајању од било каквог корјена одвешће нас до био-човјечанства без корјена, живећи физички у мравињацима урбаних агломерација, а духовно – у свијету виртуелних задовољстава и ужитака.
Рат против таквог свјетског поретка морају добити не само Руси, већ и многи народи широм свијета: и у Украјини, и у Европи, и у САД. Овај отпор и очување људске цивилизације је физички и духовни задатак који се мора побједоносно привести крају. Нема других опција.