‘- Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе у начелу подржава све активности на расвјетљавању ратних злочина почињених у прошлости и залаже се за попис свих црногорских ратних жртава и цивилизован однос према њиховим посмртним остацима који подразумијева право на истину о околностима страдања, обиљежено мјесто погибије и гроб. Зато ће Удружење средином овог мјесеца узети учешће у парастосу посвећеном више стотина заробљених и од стране припадника партизанске 7. црногорске бригаде побијених припадника четничког омладинског „Гвозденог пука“ на Крнову у августу 1944. године. За душе побијених, представници Удружења запалиће тога дана свијеће на мјесту гдје су послије егзекуције нечовјечно бачена и затрпана њихова тијела, а гдје ће бити постављен крст и одржан помен који ће служити његово Преосвештенство владика захумско-будимљнки господин Методије, саопштио је Радан Николић, предсједник Удружења бораца ратова од 1990. године.

Он додаје да црногорско друштво и по овом питању и даље показује дубоку подијељеност, примитивизам и политизацију и дискриминацију ратних жртава по идеолошком и политичком основу за шта је одговорна бивша комунистичка власт и њени екстремни сљедбеници попут власти актуелног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.

–Резултат је изостанак пописа ратних жртава из Првог и Другог свјетског рата у служби производње „корисних“ подјела, кривоторење историјске истине и селективан однос према посмртним остацима погинулих. У вези са тим, подсјећамо да је црногорска власт 2016. године била носилац инаугурације ратног гробља у зетским Голубовцима посвећеног погинулим њемачким војницима у Другом свјетском рату на овим просторима, којом приликом су представници влада Црне Горе и Њемачке тај чин оцијенили као „поруку помирења потребног за изградњу заједничке будућности“.
Зато очекујемо од Ђукановића и његових политичких присталица, међу којима је и СУБНОРА, да прихвате да и најављени помен на Крнову носи приоритетну поруку унутрцрногорског помирења и право масовно страдалих четника на ратно гробље. С друге стране, од актуелне црногорске власти која заговара приступ Европској Унији, очекујемо да попут Њемачке – најјаче чланице ЕУ, изгради исти однос према према посмртним остацима својих држављана погинулих у Другом свјетском рату, који је у Црној Гори имао и карактер суровог грађанског рата у коме је страдало више њених грађана него од окупатора, појашњава Николић.

Представници Удружења од Владе Црне Горе очекују да међу приоритетне уврсти и доношење новог закона о спомен-обиљежјима и ратним гробљима јер је постојећи садржи идеолошке, дискриминаторске, нејасне и противрјечне одредбе због чега бројни споменици у Црној Гори, укључујући споменике црногорским држављанима – палим борцима 1991/1999. године, нијесу уписани у регистар спомен-обиљежја на локалном и државном нивоу.

–У спомен-књизи Задња линија одбране, коју је приредило Удружење, пописани су борци из Црне Горе погинли у ратовима 1991/99. године чиме је дат принос правди и подршка њиховим породицама, а што неће изостати ни при попису жртава крновског злочина, закључује Николић.