Незадовољство француских синдиката прелило се у виду штрајкова на улице широм земље, а радници траже повећање плата због инфлације која је достигла највиши вишедеценијски ниво. Протести коинцидирају са гласањем о буџету за наредну годину, па је питање да ли је ово један од највећих изазова за председника Макрона од његовог реизбора.

У целој земљи одржавају се демонстрације, а најмасовније су у Паризу где је дошло до сукоба с полицијом. Штрајк, који ће првенствено погодити јавни сектор, школе и транспорт, наставак је вишенедељне синдикалне акције која је пореметила рад у великим француским рафинеријама и довела до проблема са снабдевањем бензинских станица горивом.

Синдикални лидери се надају да ће одлука француске владе о присилном повратку запослених на посао у складишта бензина појачати револт радника и наводе да тај потез „угрожава право на штрајк“.

Како за Спутњик каже Душан Гујаничић са Института за политичке студије, ови штрајкови, чији су иницијатори лидер странке „Непокорна Француска“ Жан-Лик Меланшон и синдикати, који су традиционално блиски левици и тврдој левици, су у приличној мери утицали на живот обичних људи, пре свега у домену снабдевености горивом. Према неким подацима, наводи наш саговорник, у једном моменту се десило да на скоро свакој другој пумпи у Француској недостаје нека врста горива. Штрајкачи су притом блокирали и неке рафинерије, па је полиција морала да интервенише.

–Али, протести и штрајкови у Француској у последњих неколико дана и недеља нису велико изненађење за оне који познају традицију француског синдикализма, па и француске политичке културе, тим пре сада када имамо енергетску кризу. Оно што је у овом моменту неизвесно је на који ће се начин сва ова дешавања одразити у наредним недељама и месецима на живот обичног француског грађанина, имајући у виду да је француска влада пре десетак дана усвојила значајне мере штедње, каже Гујаничић.

Мере владе, појашњава, подразумевају уштеду укупне енергије од 10 процената до 2024. године, а предвиђен је и амбициозан план да се дође до чак 40% уштеде до 2049. године.

–Влада је прво саопштила да ће искористити посебна уставна овлашћења за усвајање буџета за наредну годину и то без гласања у Националној скупштини, а онда то и учинила. Реч је о томе да у француском уставу постоји механизам према коме Влада, уколико има проблем да прогура неки закон у парламенту или није сигурна да ће обезбедити већину за одређени законски предлог, може да на неки начин „уцени” парламент тако што ће најавити да ће закон бити усвојен без гласања, уколико у року 24 сата опозиција не успе да обори владу, указује овај стручњак.

То је, како додаје, врло специфичан механизам француског устава који се јако ретко примењује и то само у заиста кризним ситуацијама, када је влади јако стало до тога да усвоји неки закон:

-Међутим, председнику иде на руку то што је опозиција у Француској доста хетерогена, па иако би нумерички могла да има предност у односу на странке које подржавају Макрона, међу опозиционим партијама постоје значајне идеолошке разлике, што би могло представљати проблем код обезбеђивања јединства у погледу изгласавања неповерења влади.

У том смислу је, примећује Гујаничић, политичка слика у Француској доста сложена.

–Мислим да ћемо исход ових догађања краткорочно имати већ за неколико дана, средњерочно за неколико недеља, а дугорочни исход видећемо за више месеци, ако не и година. Наиме, због санкција на руски гас покренуто је једно „врзино коло” у коме се нашао већи део Европе, укључујући и Француску. Са друге стране, није никаква тајна да су француске нуклеарне електране у незадовољавајућем стању што се тиче њихових капацитета да произведу довољно електричне енергије. Управо имајући све то у виду влада је усвојила значајне мере штедње као једну „предстражу” према неким радикалнијим мерама, које би буквално подразумевале искључење електричне енергије, наводи Гујаничић.

Из тог разлога ће, уверен је наш саговорник, француска јесен бити традиционално испуњена синдикалним протестима и штрајковима, али не треба искључити могућност да се, са приближавањем зиме, ситуација можда и радикализује:

–Синдикални покрет у Француској је веома јак, дубоко је политизован и идеологизован и користи и најмању прилику да загорча живот владајућој већини и председнику. Такође, негде је у француској политичкој култури присутно то да се на улице излази и диже социјална тензија и за много мање ствари од ових које су сада актуелне. За очекивати је да ће доћи до преговора са синдикатима, али где год не буде морао Макрон неће попустити пред захтевима штрајкача. Уступке ће направити тамо где баш буде приморан и где осети велики притисак.

У сваком случају, закључује Душан Гујаничић за Спутњик, биће занимљиво видети да ли ће све ово донети промену у парламенту у смислу судбине владе која буквално мора да се довија од закона до закона, а то како ће француски грађани поднети ове мере штедње видећемо на неким следећим изборима.

Штрајкови су се прелили и на друге делове енергетског сектора у Француској, захвативши и нуклеарног гиганта ЕДФ, где ће радови на одржавању кључних постројења за снабдевање Европе електричном енергијом бити одложени. Представник синдиката ФНМЕ-ЦГТ рекао је у понедељак да штрајкови утичу на рад у 10 француских нуклеарних електрана, при чему је одложен ремонт 13 реактора, додајући да је производњу електричне енергије у Француској смањена за укупно 2,2 гигавата.

Извор: спутњик