Директор Музеја жртава геноцида и историчар Дејан Ристић навео је да је та установа прошле године дошла до важних артефаката који ће служити обогаћивању и објективизацији знања о томе шта се дешавало припадницима нашег народа и другим недужним жртвама са простора Југославије током Другог светског рата.

Спискови, документа и артефакти приказани у Музеју жртава геноцидада

Међу пристиглим артефактима, истиче, епохално откриће је списак српске деце из Завода за глувонијему децу у Загребу, настао у другој половини 1942. године, које је из усташких логора у Другом светском рату спасила Диана Будисављевић. Тај списак садржи све податке, од датума рођења, имена родитеља, кад је дете и из којег логора спасено и доведено у Завод за глувонему децу у Загребу и имена усвојитеља, објаснио је Ристић.

Он је рекао да не сме да открије како се до тог прворазредног извора, досада непознатог науци, дошло, јер се сматрало да је изгубљен. Додао је да се, међутим, до њега дошло уз „огромну подршку државних органа“.

Поред оригиналних докумената који су прибављени, изложени су и нож „србосјек“ који је коришћен у логору Јасеновац, бодеж из логора Јастребарско, као и кама.

Документа и фотографије приказане у Музеју жртава геноцида

Од грађе прикупљене током протекле године, 15 одсто је поклоњено Музеју, а 85 одсто је откупљено у Србији и на територији других држава, прецизирао је Ристић. Он је најавио и да ће Музеј жртава геноцида, који нема своје просторије, од државе добити и формално-правно на управљање Спомен комплекс Јајинци, где ће направити свој објекат и ту пренети сву грађу.

-Сада по први пут живој деци, која су сада људи у поодмаклим годинама, који још увек трагају за својим идентитетом као и њиховим потомцима можемо да понудимо информације о њиховом стварном идентитету, рекао је Ристић на конференцији за новинаре у Музеју жртава геноцида.

Извор: РТС