Прије 78 година, 29. новембра 1945. године, десио се догађај који је судбински одредио даљу историју наше земље. Као резултат нелегитимних избора, укинута је монархија у Југославији. Делим са вама текст који смо објавили у брошури поводом стогодишњице рођења мог оца, а који се бави овим догађајима, а на слици поред мог оца је Милан Грол, један од оних који су покушали да се боре против тоталитаризма.
Од августа 1945. године водио је отворену борбу против комуниста својим недељним листом „Демократија“, који се убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист. Демократској странци на чијем челу је био је убрзо забрањен рад, а известан број омладинаца наставља илегално да делује. Међутим, убрзо су скоро сви похапшени и послати на дугогодишње робије, међу њима и Борислав Пекић.
Последња нада западних демократија у погледу увођења макар елемената демократије у Југославији били су избори на које се обавезао Јосип Броз када му је дат мандат да формира владу. На крају је на „изборима“ учествовала само Комунистичка партија Југославије под маском Народног фронта, а незадовољни грађани су могли да гласају у такозвану ћораву кутију. И поред страховитог притиска у Србији је 22,84% грађана бојкотовало изборе, а 11,41 гласало у кутију без листе, тзв. ћораву кутију. Када се томе додају грађани који су избрисани из бирачког списка добија се потпуна слика о „изборима“. Остаје и велика сумња о покраденим гласовима јер надзора над изборима није уопште било па се не може оценити да ли су и под таквим притиском комунисти успели да наметну већину, или су фалскификовали изборе.
Поготово невероватно делује постотак са Косова и Метохије од 97,7% изашлих бирача од којих је 96,78% или 299.546 гласало за листу Народног фронта. Ово је у толико невероватније ако се зна да НОП готово да није имао присталице међу већинским албанским становништвом, а борбе снага НОП-а с локалним албанским снагама су биле завршене само неколико месеци раније. („Izborni sistemi”, Enciklopedija Jugoslavije, том IV, Загреб 1960, стр. 418. )
На овај начин изабрана скупштина прогласила је републику 29. новембра 1945. Тиме је и формално укинуто „Намесништво“, у чије име је Јосип Броз вршио дужност председника Министарског савета. У овој „републиканској монархији“ уведен је тоталитаризам и високи степен репресије према становништву. Губитак престола младога краља далеко је прерастао личну драму једног владара. Укидање уставне монархије било је само оквир за увођење тоталитарног поретка у коме је број стварних и измишљених непријатеља захватио већину становника.
извор: фејсбук престолонследник Александар
