Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Приче неиспричане: Жив је Павић, рекли су му да су сви стријељани, тад је престао да пише!

Наш ђед Павле – Павић Павићевић отишао је једног послератног јутра да тражи свог брата Васа, који је “одступио”. У кући на Долима остала је баба Јана са петоро дјеце од двије до десет година. Баба Јана је тада имала 35 година!

Стизале су гласине – Није далеко стигао, до Зиданог моста… Бачен је у јаму… Стријељан је…

Ђед Павле није био четник, после рата је пошао да тражи брата. Но, упркос томе бабу су прозвали четникуша.

Узели су им имање, козе, краве, кокошке, овце, прасад, коње… Жито из амбара.
“Четникуши” и њеној ђеци није било дозвољено ништа. Јана је узела палу и мотику, сишла у Вишко поље и кренула да препала дио баште како би усијала пшеницу, да јој ђеца не крепају од глади.

Дошли су.

“Што радиш то четничка курво? То није твоја земља.”

“Људи, тако вам среће пустите ме да у двадесет квадрата посијем жито ђеци”.

Један од њих, да зло буде веће, комшија Мимо са којим јој је кућа била под истим кровом, отео јој је мотику, њом јој разбио главу и отјерао је са њене земље.
Већ крвавом марамо обмотала је расијечену главу и пошла у Титоград. Право код Блажа Јовановића.

“Жено, ко ти је то урадио и зашто?”, препричавала је баба разговор са првим предсједником Владе НР ЦГ.

Све му је испричала.

Рекао јој је да иде и слободно обрађује комплетно имање у Вишу. Тражила је да јој то и напише.

Написао је ћагу, потписао и аутомобилом је са бабом послао у Дола.

Нису јој више ломили главу, макар не мотиком, али муке нису престале.

Отимали су. Мислили су да храна коју произведе припада другој, а не њеној, “четничкој” дјеци. Издржала је поносна Пиперка све.

Па и оно “добронамјерно” не чекај га, одавно је мртав. Никад га није издала.
Много година после рата, на самрти, Јагода јој је поручила да хитно дође код ње.
Гледајући пријатељицу која испушта душу, Јана је размишљала што може бити хитно. Сада, после свега.

“Јано, нећу да умрем, а да ти не кажем. Жив је Павић. Писао је много пута. Мимо је цијепао његова писма. Последње је стигло десет година после рата. Однекуд из Латинске Америке. Питао је – јавите ми макар има ли ми ико од фамилије жив. Одговорили су му да сте сви стријељани. Тада је престао да пише”…

Извор: фејсбук Врховна богиња

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

МАНАСТИР ТУМАНЕ ПОСЈЕЋУЈУ ЉУДИ ИЗ ЦИЈЕЛОГ СВИЈЕТА: У недјељу пресвлачење моштију Светог Зосима!

БЕЛИ ДВОР: Умјетничка збирка богатија за портрет краља Петра Другог сликара Васе Поморишца!

МИЛИЦА МИТРОВИЋ: Надлежни да се позабаве плажама на Светом Стефану!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

milo-stoltenberg

ДПС ВЕЉЕСИЛА, МОНТЕНЕГРИНИ И ТУРЦИ СЛОЖНИ: Мило замјеник Столтенберга!

puskin1

КОД СПОМЕНИКA ПУШКИНУ У ПОДГОРИЦИ: Обиљежено 225 година од рођена великог пјесника!

pio

ПЕС ДРУГА ВИОЛИНА ДПС-А: На чело Фонда ПИО довели активисту бившег режима из Бијелог Поља!

babunski

СТАРИ ЧЕТНИЦИ: Војвода Петко Илић из Старог Нагоричина!

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

ПРАВОСЛАВЉЕ У УКРАЈИНИ: Мученици вјере својих предака!