Дјело Старца Милије, чије је име симбол за величанствене стихове усмене литературе код Црногораца, одраз је живота херојске Црне Горе, казао је предсједник државе Мило Ђукановић.
Како је саопштено из Службе за информисање предсједника, Ђукановић је, на откривању споменика Старцу Милији у Колашину, рекао да ће тај слободарски град од данас бити богатији за још једно значајно умјетничко дјело.
„Откривамо споменик Старцу Милији, чије је име симбол за величанствене стихове усмене литературе код Црногораца, али и на много ширим просторима. Његово дјело је одраз живота херојске Црне Горе, што је трајна одредница њеног хиљадугодишњег постојања“, навео је Ђукановић.
Према његовим ријечима, часно име Црне Горе овјековјечено је и посебним даром оних великана који су стварали и очували црногорско богато културно насљеђе, као што је био Старац Милија из Колашина.
„Пјесник хомеровске снаге, творац незаборавних пјесама кроз чији глас проговара не само Црна Гора једног времена, него и сама епоха у којој су настајале“, казао је Ђукановић.
Како је рекао, усмена књижевност утемељена је као важна културна традиција, и одраз колективног духа једног народа.
Она је, како је додао Ђукановић, огледало живота у овим врлетима, што се кроз пјесму казивало и преносило с кољена на кољено.
„Као што је колашински рапсод од заборава сачувао више од три хиљаде свевремених стихова, тако и ми овим чином желимо у културу сјећања уткати дјело Старца Милије“, навео је Ђукановић.
Он је казао да су се стваралаштву чији је творац Старац Милија с дивљењем односили знаменити црногорски и свјетски писци и мислиоци, међу којима су Његош и Гете.
Ђукановић је навео да познаваоци и теоретичари с правом истичу да су усмена казивања била инспирација за многа велика дјела црногорске и свјетске књижевности.
„То најбоље говори о њиховој трајној вриједности, али и о аутентичном духу људи ових крајева, који су у најтежим временима стварали и врхунску поезију и оставили у насљеђе то велико нематеријално културно благо којим се диче покољења“, истакао је Ђукановић.
Како је казао, није нимало случајно што се Старац Милија родио и пјеснички стасавао у Колашину, крају који је изњедрио многе гласовите личности из разних периода славне црногорске историје.
Ђукановић је рекао да је, у духовној и државној вертикали Црне Горе, Колашин важна тачка њеног ослонца.
Тај град је, како је навео, расадник мудрих људи, стваралаца, војсковођа, револуционара и народних хероја, људи који су животом доказивали да је њихово јунаштво увијек било неодвојиво од чојства.
Ђукановић је истакао да је Колашин и сједиште Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења – темеља обнове црногорског државног и националног имена кроз славну Народно-ослободилачку борбу југословенских народа.
„Старац Милија је, препознатљивим казивањем пјесама, уградио лично и народно књижевно искуство у пјесме које је саопштио Вуку Караџићу, учинивши их самим врхом епске поезије“, навео је Ђукановић.
Како је казао, он се до данас препознавао по пјесмама “Женидба Максима Црнојевића” или “Бановић Страхиња”.
Ђукановић је рекао да ће се те изузетне пјесме народне епике од данас, захваљујући и овом споменику, препознавати по Старцу Милији.
„Пјевао он о Максиму Црнојевићу, Бановић Страхињи, Леки Капетану или Милићу Барјактару – то у њему и кроз њега проговара Црна Гора, јединственом љепотом лексике јужнословенских народа и изразитим етичким принципом, коме се пандан може наћи само у античкој драми“, навео је Ђукановић.
Према његовим ријечима, заокружене и слојевите литерарне ликове – јунаке, попут Бановић Страхиње, не познаје ни европска књижевност.
„“Помало је такијех јунака” у књижевности, вјероватно стога што га је створио риједак таленат“, казао је Ђукановић.
Како је навео, у сржи пјевања Старца Милије су човјек и његова драма, земља и њена судбина.
„Кад Старац Милија испјева свога “Максима Црнојевића” пред нама се указује политичка карта Црне Горе не из времена Црнојевића, но из времена самога пјевача, а из главе Мојсија Зечевића, или игумâна у Морачи и на Цетињу“, рекао је Ђукановић.
Како је додао, нимало случајно, Старац Милија је заокружио опус пјесмом о државотворној династији Црнојевића, из чије је штампарије проистекао “Октоих”, прва штампана ћирилична књига Јужних Словена.
„Том пјесмом исписана је судбинска окренутост Црне Горе Западу, Венецији, у којој је набављена штампарска преса која ће Црну Гору учинити једном од првих европских држава у којој су се у државној штампарији штампале важне богослужбене књиге, само 40-ак година пошто је из Гутенбергове штампарије изашла Библија“, навео је Ђукановић.
Он је казао да није било потребно казати бројне пјесме да би се стекао статус књижевног ауторитета.
„Било је довољно четири или пет да би се показала сва раскош једне културе, која је своју писменост избрусила у усменој традицији, и достигла врхунац у дјелу Његошевом, чији је савременик био и Старац Милија“, рекао је Ђукановић.
Како је навео, Старац Милија казао је мало пјесама, али је тим пјесмама рекао много.
Он је, како је рекао Ђукановић, кроз драму појединца, умио да опјева и судбину државе и друштва.
„Индивидуални таленат Старца Милије наша је традиција, јер кроз њега је проговорио дух црногорског народа“, истакао је Ђукановић.
Он је казао да је Старца Милије уз гусле испјевао Црну Гору, која није била само поприште сталне борбе за слободу, него и заједница великих личних прича и судбина.
„Општинска власт, према идеји професора Новака Килибарде, који је посвећенички откривао слојеве стваралачке личности Старца Милије и постарао да га врати Колашину и опише Црном Гором, а у изузетној изради умјетника Миодрага Шћепановића, који је отворио европске капије умјетности, подиже овај споменик као аутентично колашинско свједочанство о стваралачком генију Старца Милије“, навео је Ђукановић.
Споменик је, како је додао, свједочанство цивилизацијског уздизања савремене Црне Горе, које се оставља у насљеђе генерацијама које долазе.
„Нека овај споменик, као што су некад биле гусле и пјевање уз њих, буде мјесто сусрета и разговора Колашинаца, као и поклоника истинске умјетности и слободарства који ће у овај град долазити“, поручио је Ђукановић.
