У раним јутарњим часовима преминуо је професор Јован И. Деретић. Напустио нас је у својој 82 години.

Професор Деретић је иза себе оставио богато научно дело, о коме ће српска историја тек дати свој суд. То дело ће бити даљи путоказ целом српском народу, како да гради своју националну државу, своје образовне, научне и културне установе, како да васкрсне своју аутентичну српску историјску науку, и како, на основу свега наведеног, да гради своју будућност српску. Будућност у којој ће све што је било српско, од античких времена, преко средњовековног периода, па све до нововековног периода, поново бити српско. Будућност у којој ће цело Српство поново бити целовито, ослобођено, уједињено и независно. Будућност у којој ће природна-историјска Србија, са свим својим поморским и подунавским територијама, поново бити целовита. И у којој ће сви Срби слободно живети. Будућност у којој ће изворна и аутентична српска култура бити препорођена.

Професор Деретић је, по нашем искреном убеђењу, Вук Караџић српске историјске науке. Исто како је Вук Караџић вратио српски народни језик, српско народно писмо, српску народну књижевност и поезију, и српску народну мудрост, исто је тако и професор Деретић вратио изворну српску историјску науку. Као што је Вукова мисао победила након његове смрти, исто ће тако и Деретићева мисао победити у периоду који је пред нама.

Што су у 19. веку за Српство учинили Вук Караџић, као реформатор језика и писма, и Милош С. Милојевић, као највећи српски историчар 19. века, исто је то учинио и професор Деретић, као највећи српски историчар на крају 20. и почетку 21. века. После победе језика, писма и књижевности, крајње је време да победи и историја. Професор Деретић нам је свима утабао пут, којим морамо ићи даље.

Нека му је лака црна земља, и нека му је вечна слава и хвала. Нека му Господ Бог подари мир у рајским вртовима.