У Даниловграду синоћ је представљена књига Миљана Станишића “Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године”.Организатори промоције су били Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, огранак Даниловград; Удружење Бјелопавлића „Бијели Павле“; Институт за српску културу и Српски покрет „Његош“. О овом дјелу су говорили др историје Жарко Лековић, Драган Бојовић – докторант философије и етике, Перо Радоњић – кустос Завичајног музеја у Даниловграду и аутор књиге. Водитељ програма био је је проф. Иван Милошевић, власник и уредник портала Српска 24.

Пред бројном публиком истакнуто је да је дошло вријеме да се Други свјетски рат сагледа и са друге стране и да скине љага са четника да су били издајници и сарадници окупатора. Књига Миљана Станишића је један од првих корака на том путу.

Постављено је и питање да је она дошла на вријеме или касни најмање 30 година и то не грешком аутора, него нашег несрећног времена и то оног комунистичког кова!

–Прошло је 30 година од пада Берлинског зида, али у Црној Гори као да већина наше јавности то није чула нити ју је ко о томе обавијестио. Црна Гора, зачаурена у својој затворености, комунистичкој изолованости, и даље се прави као да се прије осам деценија није ништа десило! Као да је све прекрио шал заборава! Комунисти су сами себи опростили све злочине које су починили и не осврћу се за собом. Како су кренули и опет би они старим путем, па куд пошли, куд отишли, али би се брату на врат затакли и одлучили су да своју браћу из својих канџи ни данас не пуштају. Као да им је мало проливене братске крви, него би и ове нове, свјеже, да утврде што су до сада пропустили, да што не претекне и дигне руку и каже да није са њима, али да није ни са самим собом, него да негдје лебдје између ничега и ништа и хватају се литице јама својих предака које су комунисти током времена, које аутор обрађује, пунили братским главама, вратовима, костима, лобањама и сломљеник удовима. Варају се они који мисле да је комунизам мртав, жив је и то дише као са хиљаду плућа и тражи своје мјесто под Сунцем. А не знам што га тражи, јер то мјесто у Црној Гори комунизам никада није ни напуштао, него га је у ових задњих 80 година додатно бетонирао, усипао у његове темеље нове и нове генерације, обнављао и обећавао да док је њих, издајника комунизма неће бити или ће их бити у таквом броју да их једва неко примјети!

Уз помоћ ове књиге враћамо се уназад, отварамо врата забрављених јама, копамо по остацима наших предака и чудимо се што ин не препознајемо. Комунисти су их тако унаказили да их ни рођена мајка не може препознати!

Црна Гора је земља чуда. Као нигдје у овом брдима одржава се једно од више свјетских и бјелосвјетских чуда – комунизам! Свуда су сасјекли његове коријене, отјерали са ливада, степа и савана, а он као нека свјетска луталица само се трпа под овим нашим небом, гомила до пуцања, диже споменике и кличе – Тито ми ти се кунемо! Чудо над чудима се обнавља у овим нашим брдима и пријети да засјени сва свјетска чуда и усијече се као нека древна египатска пирамида у наше мозгове и изнутра подрива нашу наду да нам може бити боље и да је комунизам мртав!

Миљан Станишић није жалио труда да опише природу комунизма. И она је таман таква какву је он описује. Међутим, овдје на страницама ове књиге дишу непознати или недовољно познати јунаци друге стране комунистичке приче. На страницама Миљанове књиге дишу Ђорђије Лашић, Павле Ђуришић, Бајо Станишић, Јаков Кусовац и остали краљеви официри југословенске војске. И док о комунистима све знамо о њима скоро да не знамо ни да су постојали, а дали су своје главе за своје идеје, посебно за краља и свој начин живота и разумно политичко уређење. И док је доба комунизма и његових јунака прошло, пред нама се откривају нови јунаци старог доба и непријатеља једне безбожне идеологије и погледа на свијет који је сав смисао свијета смјестио у материјалне вриједности. И када се тај смисао распао, распала се и сва вриједност, уколико је уопште има, и комунизма. Међутим, у Црној Гори као да та вијест још није стигла, као да још није објављена и као да нема ко да је чује.Да би сви то чули, Миљан Станишић је написао ову књигу. То је књига о нама, нашем залудном и бесмисленом усуду да нам је брат највећи душманин и да док брата не притјерамо уза зид и пустимо му крв као да нијесмо ни живјели, као да се нијесмо ни родили и као да нећемо ни умријети, чуло се на промоцији.