Предлог Удружења књижевника Црне Горе да се истакнутом књижевнику Пиве, али и читаве Црне Горе и српске књижевности, нашем преминулом члану Кости Радовићу (1936-2019), у његовим Плужинама обезбиједи заслужено спомен-обиљежје.
Општина Плужине
Кабинет Предсједника
Н/Р господину Мијушку Бајагићу, предсједнику Општине
ПРЕДЛОГ
Поштовани Предсједниче,
Удружење књижевника Црне Горе овим путем жели упутити предлог да се истакнутом књижевнику Пиве, али и читаве Црне Горе и српске књижевности, нашем преминулом члану Кости Радовићу (1936-2019), у његовим Плужинама обезбиједи заслужено спомен-обиљежје. Ово предлажемо јер је, прије свега, Радовић Пиву као књижевни топоним уздигао до неслућених висина и читаво своје књижевно стваралаштво и живот посветио завичајним темама, остајући им вјеран до посљедњег дана.
Радовић, који је био просвјетни радник и оснивач неколико школа у Пиви, рођен је 1936. године на Миочи у Пиви, учитељску школу завршио је у Никшићу, а студије српског језика и књижевности у Београду.
Био је први директор три основне школе у Пиви, секретар Културно-просвјетне заједнице Црне Горе, као и помоћник директора црногорског Центра за савремену умјетност.
Иницијатор је и актер подизања споменика Жртвама фашизма Пиве и утемељивач Југословенских књижевних сусрета “Пјесничка ријеч на извору Пиве”.
Посљедњих година предано је радио на обнови Пиве, обнови манастира на Заграђу и спомен-капеле у Долима.
Коста Радовић био је и члан Управног одбора Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, Савјета Енциклопедије ЦАНУ и почасни грађанин старе руске пријестонице Суздаљ и града Краљева.
Његова поезија превођена је на руски, кинески, јерменски, енглески, македонски, италијански, бугарски, румунски, македонски и чешки језик.
Композитор Борислав Таминџић је по његовим стиховима написао кантату “Угарак тијела” о геноциду у Пиви и “Љубав се јавно каже” о стријељању у Краљеву које су јавно извођене.
Радовић је заступљен у бројним пјесничким антологијама, изборима и прегледима, као и у едицијама “Ко је ко у култури Црне Горе” и “Ко је ко у Црној Гори”.
Добитник је значајних књижевних признања: “Марко Миљанов”, Златне повеље Међурепубличке заједнице за културу из Пљеваља, Споменице “Пјесничке ријечи на извору Пиве”, “Макаријевог слова”, “Видовданске повеље”, Награде “Стварање” коју додјељује часопис “Стварање”, те награде “Печат Херцега Шћепана”.
Објавио је књиге поезије: “Пива самогласна”, “Псалм о земљи”, “За нови завичај”, “Просуто небо”, “Изговор ума”, “Повеља”, “Ребро земље моје”, “Страх од среће”, као и романе “Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића”, “Богородичина књига”, као и књиге кратких прича “Успенска врата” и “Калуђерски мост”.
Аутор је драме “Убиство браће Тадић”, али и дјела документарно-књижевне прозе – “Пива потоп”, “Сеоба манастира Пиве”, “Записи манастира Света Богородица” и путописне прозе “Путопис из Кине”.
У нади да ћете искористити сопствени ауторитет и учинити да се процедуре поједноставе и изнађе најбоље рјешење којим би се завичај Радовићу одужио, срдачно Вас поздрављамо и желимо лични и пословни успјех.
У Подгорици, Новица Ђурић
27.6.2021.год. предсједник УКЦГ