Пише: Иван Милошевић

Правда за другу страну суровог братоубилачког рата у Црној Гори још није стигла. Још увијек за националисте и припаднике Југословенске војске у отаџбини нема правде нити милости – још увијек су на стубу срама званичне историје и идеологије. Наши преци који нијесу вољели комунисте још увијек у тами чекају да постану дио наших живота.

„Српска24“ је основана између осталог и да би све те заборављене и прокажене јунаке спасила од заборава и суочила све нас и Црну Гору са суровошћу комуниста и њиховом злочинима. Без тога нема лијека Црној Гори, без тога нема правде и мира међу свима нама.

Захваљујући истраживањима Милоша Војиновића, нашег брата из Колашина, имамо прилику да јавно објавимо састав Љеворечког батаљона основаног 3. децембра 1941. године у селу Ками надомак Лијеве Ријеке. Колико ми је познато тај састав до сада није јавно објављиван, барем не у неком медију.

Љеворечки батаљон је основан након што су комунисти из Лијеве Ријеке, на челу са Мирком Вешовићем, познатим комунистом чије име и данас носи Економска школа у Подгорици, почели да убијају виђене људе из овога краја. Први је од њихове руке пао Милић Оровић. Да би се одбранили од таквих насртаја официри Краљевине Југославије из Лијеве Ријеке основали су Љеворечки батаљон. Та прва војна јединица српских националиста имала је само један задатак да “ забрањује свако међусобно убијање људи и сваку дјелатност која би довела у питање народни опстанак“ ( цитат из одлуке о оснивању батаљона).

Бројни припадници Љеворечког батаљона били су дио тужне колоне од Везировог до Зиданог Моста. Они се никада нијесу вратили својим кућама. У данима након што је рат завршен, током маја 1945. године, у шумама Словеније на правди Бога, побили су их партизани и бацили у словеначке јаме! И данас у њима чекају правду и потомке!

Објављивање овог списка обавеза је потомака да не заборавимо на претке који су главу дали за своје идеале – за Краља и Отаџбину!