У Љубљани је откривен споменик хиљадама Срба и других који су 1992. године избрисани из регистра становника, годину након што је Словенија прогласила независност. У Парку избрисаних, споменик у облику горњег дела слова Ћ, подсећање је на најгрубље кршење људских права у модерној Словенији.
Пре 31 годину у Словенији готово 26.000 људи преко ноћи је избрисано из регистра становника. Заједничко им је било једно – презиме са словом “ћ” на крају. Годину пошто је прогласила независност од тадашње Југославије, држава је онима које је означила другоразредним Југословенима ускратила право на посао, школовање, здравствену заштиту.
-Те 1992. држава у којој сам рођена избрисала ме је из регистра становника. Зашто бих остала? Онда сам постављала себи то питање. Зашто бих живела у земљи која се према мени односила као зла маћеха, каже Катарина Кечек, новинарка.
Симбол обесправљености сада је споменик – сећање на прошлост са којом се Словенци суочавају.
–Све што смо овде чули и овај споменик сада су упозорење да тако нешто не сме да се понови. Имам велику жељу да свету, а нарочито Словенији и Љубљани поручим да је реч о неправди која се не сме поновити, наводи Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане.
Споменик избрисанима у Љубљани, идејно решење Вука Ћосића, Александра Вујовића и Ирене Веле, откривен је у кругу некадашње фабрике бицикала Рог, претворене у Парк избрисаних на иницијативу словеначког Амнести интернешенела. Три деценије касније, услове да поврати грађанска права у Словенији, стекла је тек половина избрисаних.
извор: сербиан тимес
