Српска православна црква саопштила је данас да је патријарх српски Порфирије у разговору са свештеницима и верницима током празничног ручка на дан Светог Василија Острошког, оштро и са горчином говорио о кампањи коју против СПЦ, како се наводи, „воде поједини државни функционери и тзв. антирежимски медији“.

–Разлог томе је што је у Васкршњој посланици, између осталог, указано на противуставне одредбе Закона о родној равноправности, којима се врши насиље над српским језиком, у народни живот имплементира наопака родна (гендер) идеологија, све под плаштом тобожње бриге, а заправо свесне и потпуне злоупотребе велике угрожености жена у српском, и не само српском друштву, наводи се у саопштењу СПЦ.

Патријарх, додаје се, „наравно, није навео ничије име, али су контекст, именице и придеви учинили да се актери сами препознају и јаве, као у дијалогу из серије која је још у претпродукцији, а који гласи: „Добар дан, добра жено!“, „Откуд ти знаш да сам ја добра?““.

Наставак саопштења преносимо у целости:

–Прва се препознала госпођа Бранкица Јанковић, заштитник равноправности, која је веома заслужна за разумевање политичких односа у Србији, јер је у телевизијској емисији на РТС-у на примеру Закона о родној равноправности народу појаснила како се у Србији доносе закони.
Наиме, на примедбе Цркве, јавности и компетентних саговорница у емисији да се у конкретном случају ради о противуставном закону, да није поштована предвиђена процедура, да су се против одредби о насиљу над српским језиком изјаснили САНУ, Матица српска, свих пет катедри за српски језик на државним универзитетима, који иако једини компетентни у вези са овом темом нису били ни консултовани, да је и народ против злонамерног насиља над својим језиком – она је лаконски одговорила да то уопште није важно, а да је само важна политичка воља, односно број подигнутих руку у Народној скупштини.
Уз то је, а да не трепне, у необољшевичком дискриминаторском маниру мењала тезе, подметала (показавши за то врхунску компетентност), банализовала проблем до те мере да је изјавила да се, ето, именице женског рода користе чак и у Цркви (сиц!). Уз то није крила жељу да Цркви оспори право да се изјашњава о било ком друштвеном питању, па и о овом суштинском о насилном наметању начина на који ће народ међусобно општити и озакоњењу обавезности родне, односно трансродне праксе (ЛГБТQИА+∞) од вртића, па на даље, у сваком сегменту живота. То су питања која се тичу целокупног српског народа, а не само нас који живимо у Републици Србији и имамо ту срећу да се госпођа Јанковић стара о нашој равноправности. Она не да не крије, него уздигнута чела поносно истиче да је за тему о којој говори некомпетентна. Но ипак, код ње је као код Фауста, који каже да је део силе која жели зло, а чини добро, претегло добро, пошто смо из прве руке сазнали да је у Србији за доношење закона једино важна тзв. политичка воља, односно одлука политичара, без обзира на то што је већина од њих за ову тему потпуно некомпетентна.
На кастинг за нову серију „Добар дан, добра жено!“, заправо пред огледало истине које је нехотице у медијски галиматијас поставио наш Патријарх, затим стаје, огледа се, препознаје и одговара госпођа Зорана Михајловић, досадашње, а могуће и будуће, отелотворење политичке воље у Србији, а за њом још неколико дама, али и уважене господе, који су се препознали у патријарховим квалификацијама.
Сви они, знајући добро да Закон о родној равноправности нема везе са бригом за жене, са одбраном жена од насиља, нити са било каквим реалним правима и потребама жена, најбескрупулозније мењају тезе, тврдећи да патријарх говори о свим женама, показујући нетрепељивост према њима. Свесно, међутим, занемарују чињеницу да је Патријарх говорио у једнини и мислио на једног државног функционера.
Сасвим случајно је тај функционер функционерка, особа женског пола. Нема сумње да би Патријарх исто говорио и да се којим случајем ради о функционеру, односно мушкарцу.
Опште је позната и лако проверљива чињеница да патријарх и Црква, у којој је иначе активно и делатно много више жена него мушкараца, у погледу конкретне бриге и помоћи женама, учине дневно онолико колико поменути нису урадили у својој целокупној и добро спонзорисаној функционерској каријери.
Црква већ деценијима, углавном далеко од дневне медијске пажње, угроженим женама пружа конкретну духовну и материјалну помоћ коју сигурно не добијају у канцеларијама поменутих. Ми их наравно нећемо злоупотребљавати и позивати да се огласе.
Црква и патријарх најчешће не одговарају на безочне лажи и клевете. Међутим, када се ради о суштинским питањима, питањима начина живота, вредностима, када се насилно намећу неприхватљиви модели живота у наше домове и породице, у вртиће, школе, као што је то случај са озакоњењем трансродне (ЛГБТQИА+∞) праксе кроз противуставни Закон о родној равноправности или када се у том циљу клевеће Црква, будите сигурни да ћемо реаговати још снажније на ову врсту манипулација и келвета без обзира на то да ли клевете и манупалације долазе од мушкараца или жена.
Патријарх, који је духовни предводник милиона православних Срба и има највећу одговорност, нема право да ћути и неће ћутати. Да не буде забуне, Црква нема ништа против било чијег личног избора или оријентације. Она зна да је сваки човек икона Божја и зато се, поштујући свачију слободу, моли за све без изузетка, све грли Христовом љубављу, али одлучно устаје и устајаће против сваког наметања онога што је страно бићу нашег народа и човековој природи уопште.
Патријарх, пак, никада не пропушта прилику да стане у заштиту жена, што знају сви којима Црква помаже и сви који хоће да га чују. Навешћемо, у наставку, само два скорија примера.*
Напослетку сви који су се јавили на кастинг серије „Добар дан, добра жено!“, клеветници и њихови медији треба да се замисле, да се покају за свесно изговорене и пласиране лажи или да упуте јавно извињење ако и када буду схватили да су у заблуди. Јер, зима дефинитивно пролази…Нема више мразева, а камење није свезано…“.