Скромном свечаношћу под називом „Сретењу у сретање“, синоћ је у „Српској кући“ обиљежен Дан оснивања ове кровне институције науке, култуте и умјетности српског народа у Црној Гори.
Осврћући се на шест година трајања „Српске куће“, извршни директор, Емило Лабудовић, је истакао да су Срби у Црној Гори очекивали да су њеним оснивањем „разапели чадор на ђедовини“, али су од стране државе и њених институција дочекани као странци и узурпатори.
–Тај и такав однос према овој кући траје и данас, рекао је Лабудовић, али захваљујући прије свега покровитељству предсједника Србије, Александра Вучића, и финансијској потпори Владе Србије, ‘Српска кућа’ траје и опстајава, успјешно вршећи своју културну мисију. Један од битнијих елемената те мисије свакако је и вредновање појединачног доприноса културној баштини Срба у Црној Гори. Тим поводом, награду за животно дјело „Златна круна Немањића“ „Српска кућа“ је ове године додијелила истакнутом српском интекектуалцу и свестраном ствараоцу, професору Тодору Живаљевићу – Величком. Образлажући ову одлуку, Лабудовић је истакао да је стваралачкк опус Тодора Живаљевића, професора, писца и сликара, сам по себи вриједан и већих признања и да његово име више чини част награди него она њему. „Тај вјечити берач завичајних мјесечина, рањен под оба крила метохијском и величком трагедијом, маштар пејзажа сликаних душом и бескомпромисни борац за српски језик и ћирилицу, оставља за собом неизбрисив траг и богату оставштину српској култури не само у Црној Гори, рекао је Лабудовић.
У оквиру свечаности је отворена и традиционална наградна ликовна изложба и додијељене награде за најбоље радове. Предсједница стручног жирија, др Ивана Прлинчевић, академски сликар и члан УЛУС-а, посебно је истакла богаство мотива, техника и израза које је затекла на изложеним дјелима, нешто што се, како је рекла, ријетко среће и на многим реномиранијим смотрама ликовног стваралаштва. Прва награда додијељена је слици „Винчански код“, аутора Марка Пејовића, дуга скулптури „Мајка“, аутора Миленка Вујошевића, а трећа слици „Бјелопавлићки пејзаж“, ауторке Славке – Нате Радуновић.
Награда „Лазо М. Костић“, за најбољу књигу из области друштвених наука ове године додијељена је професору др Саву Д. Марковићу, за књигу „Правни обичаји код Морачана и Ровчана“. Образлажући одлуку да ова књига буде награђена, предсједник жирија, др Жарко Лековић, је рекао да је она резултат ауторовог скоро дводеценијског трагања кроз богато наслеђе обичајног права Црне Горе и да представља ванредан допринос правној мисли и култури не само овдашњих простора.
Захваљујући се у име награђених, др Саво Д. Марковић је рекао да му, иако никад није био „ловац на награде“, ова причињава троструко радовање. Прво, јер носи име једног од највећих правних теоретичара двадесетог вијека чије се дјело, неоправдано и незаслужено, још увијек налази у тами небриге и незаинтересованост научне јавности, друго, јер признање долази од српске институције чији рад и допринос високо цијени и, треће, јер доказује да, иако ријетки, радови из ове области бивају запажени и вредновни. Новчаног износа награде др Саво се одрекао у корист богаћења књижног фонда библиотеке „Српске куће“.
Свечаности у „Српској кући“ присуствовали су отправница послова у Амбасади Републике Србије, госпођа Јелисавета Чолановић, и конзул Немања Секицки.
Извор: борба
