Најбољи одговор на подизање споменика краљу Стефану Твртку I Котроманићу, дали су они који се радују што је Сарајево подигло споменик једном српском владару. Исто Сарајево воли да говори о неком континуитету од средњег вијека до данас када је у питању територија данашње БиХ. Али, баш на примјеру Твртка види се нула континуитета са данашњом нацијом Бошњака и данашњом БиХ. Наиме, нема ни једне муслиманске вјерске књиге која спомиње Твртка као владара Босне, али зато има српских писани родослов из средњег вијека и неколико српских црквених књига који наводе краља Твртка као једног од српских владара.
Затим, краљ Стефан Твртко прослављао је Светог Стефана, а Свети Стефан је и заштитник Републике Српске, а управо је Сарајево главни противник обиљежавања Дана Републике Српске и њене славе Светог Стефана. Другим ријечима, како би реаговала градоначелница Сарајева да јој Твртко пошаље писмо које би садржило и дио попут овог из Тврткове повеље писане 1382: “Благочастиво је и веома пријатно и достојно похвалити ово достојном вјером, и жељену ријеч упутити теби, првомучениче Христов Стефане, јер ти си се молио за оне који су те ударали, говорећи: ‘Господе, не узми им за гријех ово, јер не знају шта чине.’ И зато, многострадални, који си се молио за оне који су те ударали, још више се моли Владици моме Христу Богу за оне који ти се свагда моле и зазивају и исповиједају тебе, који си за Христа Бога пострадао и који сва добра чиниш о Господу моме Богу, и који тебе призивам у помоћ, јер молитвом твојом примих благодат од Господа Бога, и удостојен бијах вијенца и части и скиптра царскога првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева, и слиједим њихов живот и вјеру…”
Да ли би му Бењамина одговорила срдачним тоном или би га оптужила да је четник?
Такође, натпис на споменику Краљу Твртку је латиничан, а Твртко је повеље на свом језику писао искључиво ћирилицом и то оном верзијом која је настала на двору краља Милутина.
Дакле, ако постоји и комадић континуитета између Твртка и данашње БиХ, он сигурно није у данашњем Сарајеву. Али је фино што у том Сарајеву сада има споменик једном српском краљу, који је између осталог прекинуо освајање градова у Далмацији, да би послао војску у помоћ кнезу Лазару на Косову 1389. године.
