Пише: Жељка ДОМАЗЕТ

Најава сарајевског глумца Емира Хаџихафизбеговића да ће бити снимљен филм о ратном команданту у Сребреници Насеру Орићу отвара дилему да ли ће се у том остварењу наћи и детаљи злочина које је Орић починио над властитим народом у Сребреници. Многобројне детаље Орићевих злочина над Бошњацима крију документа из акције “Губер”, коју је Центар државне безбједности тадашње БиХ спровео 1995. године.

Том акцијом документована је Орићева криминална активност од 1992. до 1995. године на подручју Сребренице.

Полицијска станица Сребреница, као и подручна одјељења те станице и припадници безбједносних органа 28. дивизије испитивали су у оквиру акције “Губер” криминалистичке активности Орића и сарадника, те о томе доставили извјештај.

АКЦИЈА “ГУБЕР” ЗАТАШКАНА

Мада су дошли до низа сазнања о убиствима, силовањима и разбојништвима, никада нису предузете конкретне мјере пред тадашњим тужилаштвима и судовима. Према овом извјештају, Орић је већ 1995. године требао да заврши у затвору због кривичних дјела над властитим народом.

Та документација, која је у посједу Срне, доступна је и онима који од злочинца над властитим народом покушавају да направе хероја и легенду, па је под знаком питања да ли ће се било шта од Орићевих злочина над властитим народом наћи на филмској траци ако већ неће злочини које је починио над Србима.

С друге стране, Министарство унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске, односно Центар јавне безбједности Бијељина, поднио је 29. септембра 2016. године извјештај против Орића за кривична дјела убистава и саучесништва у убиствима, те организовања групе чији је циљ био вршење тешких кривичних дјела. У овом извјештају именовани су сви чланови групе до којих је МУП Републике Српске дошао на основу извјештаја из акције “Губер”.

Овај извјештај је, такође, био у Хагу и враћен је БиХ, а ријеч је о документу који има 884 странице.

ШТА КРИЈУ ПОЛИЦИЈСКИ ИЗВЈЕШТАЈИ?

У документацији из извјештаја који је прослијеђен и Хагу, а који је у посједу Срне, пише да су “проблеми подручја Полицијске станице у Сребреници били најизраженији у односу на остале секторе у станичним одјељењима”.

“На подручју које је покривала Полицијска станица Сребреница најчешће су се догађале крађе, тешке крађе, шверц робе поријеклом из хуманитарне помоћи, нарушавање јавног реда и мира у већем обиму, пуцњава из оружја од стране 28. дивизије”, истакнуто је у извјештају у којем се наводе имена 29 лица која су била интересантна за Станицу јавне безбједности у Сребреници и пријављивана су суду и тужилаштву у том граду.

У документима се наводи да су односи са 28. дивизијом били промјењиви “зависно од тога да ли неко из војске жели да стане иза вршилаца кривичног дјела или не”.

“Од припадника 28. дивизије више пута је било пријетњи, а и покушаја напада на Станицу полиције у Сребреници, углавном ако се догоди да је у Станицу приведен неко кога штити Насер Орић, па је себи дозволио да једном приликом дође у Станицу и од дежурног полицајца узме кључ од просторије за задржавање, те отвори просторију из које је пустио двојицу задржаних због отуђивања возила, и то Емира Халиловића и Хајру Бешића, када је Емир Халиловић био задржан због убиства Славољуба Нешковића, које је извршио у Дому здравља у Сребреници, убиства Слободана Зекића званог Зец и Загорке Зекић, мајке Слободана Зекића, у њиховом стану у Сребреници”, наводи се у документу.

У документу се додаје да је Халиловић приведен у полицију и да му је одређен притвор, али да је тада дошло до блокаде Станице полиције и пријетње да ће Станицу дићи у ваздух ако не буде пуштен на слободу, те да их је чувао чак и Унпрофор.

НАСЕРОВА 28. ДИВИЗИЈА ВАН ЗАКОНА

У извјештају се наводи да су припадници 28. дивизије жељели да буду ван закона и да је често долазила у питање сврха постојања полиције и правосуђа у Сребреници, као и структура цивилне власти “изнад којих се увијек стављао Насер Орић”.

У документацији која је третирала шверц хуманитарне помоћи наводи се и да је полиција поднијела извјештај против лица која су у томе учествовала, али да из 28. дивизије почињу пријетње судијама и да судија који је радио на том предмету одустаје од истраге, те да је “морао пустити из затвора лица која су била под истрагом”.

У извјештају се истиче да су се бројна убиства у Сребреници догодила у новембру 1992. године, али да полиција није написала ниједан извјештај, као ни увиђај нити службену забиљешку.

У овом документу се наводи да је тада убијен и Дилавер Малић у Станици јавне безбједности, да полиција није извршила увиђај, али да су сазнали да је ово убиство починио Насер Орић.

“У марту 1993. године Ејуп Голић убио је Хусу Хусића и Фикрета Салкића и такође није извршен увиђај, а знао се одмах извршилац. Када смо почели радити на том дјелу, Насер је рекао да му Голић треба и да се не пише кривична пријава да не би било проблема”, пише у извјештају.

У извјештају се напомиње да је од 26. априла 1993. године полиција почела да истражује убиства, те наводи да је Хрусто Ђозић из Сребренице лишио живота Салку Мустафића, да је Садик Бегић убио Ибиша Хиркића, да је Сабит Фејзић из Бајрамовића убио двојицу младића којима нису могли да се сјете имена, а да је Емир Халиловић убио Слободана и Загорку Зекић, као и Славољуба Нешковића.

Према овом извјештају, Назиф Мешановић убио је Наила и Османа Кадрића, као и једног Османовог сина чије име се не наводи, док је Зухријет Омеровић убио Суљу Мехмедовића, а Пашан Мујић лишио је живота Хану Ризвановић.

Халид Адемовић, наводи се у извјештају, убио је Сенаду Дураковић, Хану Мехмедагић и супругу Исмета Карахасановића, након чега је извршио самоубиство.

“У Сребреници на Клиси убијен је Билал, за кога се претпоставља да га је убио Амир Салиховић по Насеровом налогу. Митхат Салиховић је лишио живота Илинку и Крста Димитровског, а када је то открио Насер Орић стао је у заштиту Салиховића и није дозволио да се истрага заврши”, наведено је у извјештају полиције из ратне Сребренице.

У извјештају се наводи да су највећи број кривичних дјела починили припадници 28. дивизије, да је полиција подносила извјештаје, али да су ти извјештаји уништавани и да никада нису доживјели судски епилог.

ОРИЋ ПОБЈЕГАО ИЗ СРЕБРЕНИЦЕ

Ратни командант Сребренице Насер Орић побјегао је хеликоптером у Тузлу у марту 1995. године, неколико мјесеци прије уласка српских снага у ово мјесто, о чему свједоче многобројни ратни извјештаји и записници из тог периода, између осталог, и наводи Алије Изетбеговића, као и тадашњег команданта Штаба Врховне команде тадашње Армије БиХ Расима Делића.

“Када је ријеч о Орићу, он је предложио да дође са политичком делегацијом Сребренице да се разјасне контроверзне информације. Требало је да се врати хеликоптером 7. маја 1995. године, али је замолио да остане и да иде у другој групи у којој су били слушаоци Високе војне школе. Хеликоптер је 7. маја срушен. Послије удеса, и поред наређења, није хтио – није смио да иде пјешице у Сребреницу, тражећи борбени хеликоптер, што није могло да се обезбиједи јер ми их ни данас немамо”, написао је у једном од својих повјерљивих дописа генерал Делић.

И поред свих ових компромитујућих чињеница о “херојству” Насера Орића, поједини филмски радници из Федерације БиХ наводно планирају да, након “успјеха” филма Јасмиле Жбанић “Кво вадис Аида”, сниме остварење и о “сребреничком хероју”.

Емир Хаџихафизбеговић најавио је снимање филма о Орићу, објашњавајући како то треба урадити да би се “скинула стигма са хероја који је отишао у Хаг и био ослобођен оптужби”.

Да ли је Орић заиста “херој”, гледано из бошњачког угла, с обзиром на поменуте дописе и документацију из акције “Губер”, питање је на које из Федерације БиХ нема одговора, а да ли ће га бити и на који начин, до оних је који од њега праве хероја упркос злочинима над властитим народом.

Извор: Срна