Поводом мартовског погрома, Саборни Храм Христовог васкрсења у Подгорици, организовао је поетско добротворно вече посвећено Косову и Метохији у оквиру кога је промовисан зборник „Богородица Љевишка у пјесмама“, који су приредиле Радмила Кнежевић и Лела Марковић.
Скуп је благословио старјешина Храма Христовог васкрсења протојереј Никола Пејовић који је казао да је Косово наше вјековно васкрсење и да га једино можемо посматрати и доживљавати кроз Христа.
–Христолики доживљај Косова и Метохије је неизбрисив, а то је и наша нада да ће увијек и изнова васкрсавати, ма какви облаци смутње и страдања да се надвију. Оно ће опстати као што је опстало вјековима. Када одемо на Косово и Метохију и када говоримо о њему доживљавамо укрепљење и утврђење у вјери, гледајући како наш народ тамо живи, опстаје и исповиједа вјеру. Нека тако буде и убудуће, казао је отац Никола Пејовић.
Јеромонах Исидор, професор Призренске богословије, поздрављајући присутне казао је да је данашњи дан специфичан у историји српског народа, дан када у исто вријеме говоримо и величамо, прослављамо и опјевавамо Богородицу Љевишку, а у исто вријеме и дан када се обиљежава погром српског народа.
–Морамо сви да се запитамо шта нама она значи. Она за нас не представља само један објекат који је фасцинантан у естетском смислу, који нас плијени и својом древношћу , и то је што је чини специфичном и важном. Она је за нас простор на којем се небо излива на земљу и којим сам Христос ходи. Сијају фреске Богородице Љевишке које су данас покривене оном гарежи, оним црнилом инедозвољавају да их видимо. Али, оне и даље сијају, и даље нас призивају и отварају нам рањену зеницу ока, казао је јеромонах Исидор.
Предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић је казао књига „Богородица Љевишка у пјесмама“ ауторки Радмиле Кнежевић и Леле Марковић, које су, по свом осјећају, укоричиле пјесничка остварења око 90 пјесника који су пјевали о једној од највећих светиња на простору Косова и Метохије из 14. вијека.
–Свака наша фреска, икона, поглед, суза у нашим светим манастирима јесте пјесма над пјесмама. Богородица Љевишка је пјесма. Сама испјевана. Себе опјевала. Обилази нас и кријепи. И сада након живог огња који некрсти, ниједна вјера, потпали под њена стопала, и она, као моја мајка, као све наше мајке мученице, тихује у нашим срцима и светлуца када нам се тама навуче на очи. Молимо се Господу да се ријека суза уздигне као сиње море и одбране Љевишку и све наше светиње. Рекло се и казује се да је Косово најскупља српска ријеч, него ми се чини да су Косово и Метохија најкрвавије ријечи од Христа па до данашњих дана, да је живи огањ на коме су сагоријевале очи српске дјеце па сада и Љевишка види, и Симонида је прогледала само да се нама не отме да ослијепимо и кажемо како то више не видимо и није наше, већ га препуштамо онима који су у сваком вијеку нас набијали на колац, сјекли главе, руке вадили очи и продавали органе.Љевишка је сваки човјек који се моли Господу, а ова књига је молитвена одбрана на само Богородице Љевишке.Одбранити светиње Косова и Метохије, значи не гасити свијеће и недозволити да се та најскупља српска ријеч прода за квинташку срећу. Шта се сада хоће, наша света црква треба јасно да каже – да ли је и за вијек вјекова Косово и Метохија крст наш православни или је сад важнија „мапа пута“, гдје хоће све да нам узму и не оставе ништа, казао је, између осталог, Ђурић.
Ауторка зборника Радмила Кнежевић, подсјетила је на сцене погрома , када су спаљени вјекови, њена родна кућа, богословија, све светиње у Призрену. Подсјетила је на мисао достојевског да постоје дани у животу које треба издржати, истакавши нда је у њеном животу тај дан био дан погрома српског народа.
–То је био дан када сам се зарекла да се више никада нећу вратити на Косово и Метохију. Међутим, како то обично бива уживоту, човјек прави планове, а Бог се смије. Антологија Призрене стари“, коју сам такође приредила са Лелом Марковић упутила ме поново у Призрен 2013. године. Прије промоције отишле смо до Богородице Љевишке, ушле смо унутра и имала сам осјећај да сам ушла у 14. вијек. Сјела сам на под и плакала, напољу је било сунчано вријеме, па је почела да пада киша. Тада ми је било јасно да се то Богородица Љевишка радовала посјети. Када будемо духовно сазрели лако ћемо ми да повратимо Косово и Метохију. Имали смо литије у Црној Гори, изборили смо се за наше светиње. Остала је још једна светиња за коју треба да се изборимо, а то је Косово и Метохија. Оно је једна црква, Призрен је олтар те цркве, а централно мјесто тог олтара је Богородица Љевишка, казала је, између осталог, Кнежевић.
У другом дијелу програма публици се представила пјевачка група „Ђурђевданско коло“, као и пјесници који су писали пјесме о Богородици Љевишкој и Косову и Метохији; Новица Соврлић, Живко Николић, Милица Краљ, Новица Ђурић, Радмила Кнежевић и Милица Бакрач, која је била и водитељ програма.
Извор: српске новине
