Како смо о стабилности и континуитету већ говорили, потребно је да се дотакнемо и јединства, као још једне битне карактеристике уставне парламентарне монархије. Краљ је суверен целокупног народа. Он је ту да брине о свима, да превазиђе све поделе и стара се да уставом гарантована права важе подједнако за све грађане, без обзира на њихову политичку, националну или верску припадност. Он је тачка окупљања народа, а значај те улоге нарочито долази до изражаја у нестабилним и тешким временима, када је јединство суштински и најпотребније.
Појединац ретко може да уради сам онолико колико може тим људи. Јединство једне заједнице не негира индивидуалне особине онога који је део те целине, него само гарантује да ће се заједничким залагањем тешкоће које погађају све лакше и ефикасније превазићи. Узмимо пример једног од најтрагичнијих али и најславнијих периода наше историје – Првог светског рата. Посланици су чак и тад наставили политичке борбе, иако скупштина није заседала у свом дому, него у Нишу или на Крфу. Сетимо се да је крајем 1914. и почетком 1915. године скупштину потресала тзв. „опанчарска афера“, везана за злоупотребе приликом набавке опанака за војску.
У јеку Колубарске битке, када су многи мислили да је Србији дошао крај, у ровове, међу војску је отишао онај ко је једини могао да учини немогуће и заустави пропаст – Краљ Петар Први. Стари, болестима измучени Краљ је дошао међу своје војнике, разрешио их заклетве дате њему, али није оне Отаџбини. И док је он с обичним војницима пуцао на непријатеље, ни његови синови нису били на сигурном. Добро је српска војска знала да је Регент Александар, Врховни командант, на челу трупа и увек уз своје борце, а да је Краљевић Ђорђе био тешко рањен у борби на Мачковом камену. Ношени примером свог Краља, успели су да извуку из себе и последњу снагу коју су имали и да истерају непријатеља из Отаџбине.
То се показало и касније, у Албанској голготи, те у Солуну и у јуришу назад у Србију – Краљ је увек био уз народ и давао му снагу да истраје. Тада није било битно шта је војник био пре рата, оно што их је пре делило је остало по страни, и под вођством свог Краља су се борили за своју земљу, своју породицу, своје домове.
Престолонаследник Александар Карађорђевић
