Пише: Иван Милошевић
Црногорски берлински зид је пао! Истина, са великим закашњањем, али је пао! У прашину пропале идеологије, тапкања у мјесту, на сметлиште историје и Балкана, одлази једна политика и систем коју су 34 године градили један човјек и једна странка (Мило и ДПС)! Комунизму и то оном нашминканом, тобож са европским имиџом и евротланстски звјездицама, је одзвонило, одсвиран је задњи звиждук комунистичке агоније која је овом земљом владала три деценије. Са политичке сцене силази задњи члан фамозне антибирократске тројке (Мило, Момир и Свето) која је крајем осамдесетих година прошлога вијека на велика врата ушла у домаћу политику и тек је јуче отишла!
Побједа над Милом симболично представља закашњелу државну и политичку ренесансу Црне Горе. Она је требало да се деси на почетку агоније, али на њу смо чекали 34 године. Предуго, да би се њој данас радовали и радост побједе има укус неке горчине што је толико вријеме протраћено на залудне битке једне неокомунистичке идеологије. Ипак, јучерашњој побједи не треба гледати баш у сваки зуб! Један превејани комунистички диктатор, његова странка и систем одлазе са јавне сцене, завлаче се у историјске фијоке и склапају се њихове корице!
И ови избори су показали да се са Србима у Црној Гори све може! Без њих била би немогућа мисија обарање Миловог режима, без Срба и њихове политичке заинтересованости да постану дио нормалнога свијета, Мило и ДПС би владали доживотно! Међутим, Срби, као ангажовани бирачи, који виде даље и од својих вођа, сломили су жилави отпор новокомуниста претворених у модерне Монтенегрине који су обожавали и даље обожавају новог Тита, односно Мила!
У говору Јакова Милатовића након проглашења резултата нигдје нијесу поменути Срби! Било је ријечи о заједничкој побједи, јединству Црне Горе и побједи помиритељске политике! О Србима ни слово! А без њих Јаков би и даље био на оних 30 одсто -јесу велики, али су недовољни да би се Мило, ДПС и његов систем послали у политичку и идеолошку прошлост! Превагу у изгону Мила и ДПС-а из јавног политичког живота, као и 30. августа, донијели су Срби! Да су се други питали, Монтенегрини, Бошњаци, Албанци, Мило би и даље безбрижно владао и сламао свјетске рекорде у броју недјеља на власти на топ листи некомунистичких диктатора.
И нијесу сви подједнако допринијели да Мило падне и без Срба од тога не би било ништа, али зашто то нико не жели да каже, истакне и призна и обећа да ће се Србима због тога одужити! Умјесто тога, одмах након побједе над Милом, сви који су гласали против Мила стављају се у исти кош, у једну аморфну грађанску и мултивјерску бирачку масу, која се именује разним именима, али нико да је именује онаквом каквом она сматра да јесте и да ће и даље бити – СРПСКА! И да Срби имају своје захтјеве и да чекају да се барем њихов дио испуни! Да неће опет да нас преведу жедне преко воде и као у случају Здравка Кривокапића на српским гласовима наставе да воде антисрпску политику? У том смислу злокобна је појава Здравка у Милатовићевом штабу и њихово размјењивање пољубаца! Љубио се Здравко и са почившим митрополитом, али Срби од тога неког бољитка нијесу видјели!
Мило може и није га стид да каже да је највећу подршку добио у срединама гдје живе муслимани, Албанци и Монтенегрини. И на то им се захвалио! Јаков и његово друштво нијесу поменули ни с од Срба, а баш Срби су их довели на мјесто гдје се данас налазе!
Не бих да реметим радост овога дана послије историјског 2.априла, али ме копка зашто нико неће да се захвали Србима за подршку, па и када је овако добије у огромном броју као што ју је добио Јаков!
Копка ме да у томе немају прсте тродеценијски, дводеценијски или деценијски ћутолози са УДГ-ија, који су из ДПС дремежа пробудили тек након 30. августа. До тада су лијепо примали плате и ширили се у ДПС становима и ћутали до миле воље! Поједини професори из Јаковљевог окружења, па и Јаков, ни слова нијесу зуцнули у Милово вријеме против Мила! Ћутали су као мумије и примали лијепе плате и башкарили се у кабинетима! Чини ми се да их није било ни на литијама, али није им сметало да на таласу литија и захваљујући Србима постану министри, а данас апологете новог европског покрета!
Да нијесу баш они сконтали да дођу на власт преко Срба, али да Србе не помињу нити хају за њихове захтјеве и интересе! Фино на српским гласовима постану оно што никада нијесу били и исти час забораве на Србе као да Срби никда нијесу ни постојали нити гласали против Мила!
Можда сам професионално хендикепиран, али као што се никада нијесам пријатно осјећао у друштву гдје има превише ДПС-овца, није ми пријатно око срца ни када видим толико Здравкових пулена на једном мјесту, као што је то било синоћ у штабу Јакова Милатовића!
Ипак, не бих да данас кварим расположење. Ваља се радовати Миловом одласку, јер једна мука је скинута са врата. А да ли долази нова, посебно за Србе, не бих да слутим!
