Пише: Иван Милошевић
Рехабилитација Николе Калабића, славље матураната уз српске пјесме и надлијетање итлијанских авиона, обиљежили су јучерашњи дан. Истина, ово задње је прошло некако незапажено, нијесам примјетио да се неко због тога посебно узбудио, па ни већина српских портала, а ваљда је требало. Послије толико деценија у Црној Гори се појавио дио италијанских трупа, а ваљда знамо шта је било када су Италијани дошли 1941. године и када је проглашен Монтенегро. Јуче, а ни данас, а ни сјутра неће бити устанка, неће бити бусања у патриотска прса, јер времена су се промијенила. Наши преци су се борили да не будемо колонија, њихови потомци, или бар добар дио, боре се да буду колонија и зову италијанске авионе у помоћ. Уз њих и прославља се и дан независности и то организује ни више ни мање него један Албанац! Да се којим чудом подигну устаници из 1941. године вјероватно би се брже боље вратили одакле су дошли, јер данас нијесу добродошли!
Да се вратим Калабићу и матурантима. Извјесни Бурсаћ је толико био огорчен рехабилитацијом Калабића да није крио да више не може да спава, да од “кољача” Калабићевог типа не може ока да склопи и да се то више не може поднијети. По њему што се тиче теме четника и партизана све је решено 1945. године или најкасније у јулу 1946. на политичком суђењу Дражи и о томе више нема расправе. За Бурсаћа и њему сличне историја се у сваком погледу и у сваком моменту развија и доноси нове чињенице и дојументе- осим у случају четника. За Бурсаћа је то готова и архивирана ствар, Броза и Мошу Бурсаћ носи у срцу и мозгу, они су његов Свети Илија и Свети Ђорђе, њих Бурсаћ слави као крсну славу и по цијену живота од њих се не одриче! Просто је невјероватна и тотално ирационална та опсесија комунизмом, Сутјеском и Неретвом, Игманом и Дрваром. Рекао би човјек да неокомунисти имају два живота, један су живјели са Брозом, а други након њега, али са геслом “И послије Тита – Тито”!
Наводи Бурсаћ по његовој и Титовој интерпретацији злочине Николе Калабића. Ево да кажем да су се сви догодили како каже Бурсаћ ( а нијесу),али гдје су Николетино Бурсаћу злочини комуниста! Зашто не помињеш Пасје гробље код Колашина или Крново код Никшића, барем та два да поменеш, а има их сијасет у Црној Гори и доста јама чека да их неко отвори и пренесе кости и достојно сахрани. Зашто Бурсаћ и његово друштво не поведу расправу и о тим злочинима, посебно о масовним мајским стријељањима 1945. године у Словенији? Па и то су злочини и то комунистички, али Бурсаћ, Николетина и остало друштво то не виде, још увијек спавају под петокраком, успављују се комунистичком наркозом и кријепе се партизанским инсулином! Нема нам спаса док и те злочине не изведемо пред лице правде, па нека прича шта год хоће по Црној Гори! Неће у томе помоћи ни Бурсаћеве неокомунистичка магла и Титови бенседини, кад-тад мораће се и злочини комуниста раскринкати и осудити! Бурсаћу и осталима сличнога комунистичког кова само да натукнем да су четничке акције у којима је неоспорно било злочина већином биле одмазде и освете за зла нанесена Србима!
У корак са осудом рехабилитације Николе Калабића покренута је и хајка на дио подгоричких матураната који су славили уз српске пјесме. ДПС портали су се јуче усијали од позива читаоца да се са тим “изродима” и њиховом родитељима треба што прије разрачунати и да би их требало све похапсити. Неке предлоге за тамањење Срба срамота ме да пишем,али их је било на ЦДМ-у, Аналитици и сличним ДПС медијима. Смета Монтенегринима што и овако склепан антисрпски образовни систем није у потпуности уродио плодом. Дио младих неће да буде против Срба и да његују антисрпство, напротив! То Монтенегрине избацује из ципела, циједи их као милк шејк, бургија им по мозгу и разара идеолошку стратегију. Као и четнике ни сваки помен српства и три прста не могу да поднесу и виде! Скачу као опарени, пењу се на онај шиљак од црногорске заставе и тамо запомажу да их Срби окупираше, ознојише и преподобише! А матуранти, барем један дио, пјевали су оно што им је на срцу! Знам и да има других матураната који пјевају неке друге пјесме, монтенегринске, које су им на срцу и шта сад? Сви се слажу да је вриједност Црне Горе различитост. Слажем се и ја и не пјеним када видим да неко слави уз црногорску или албанску заставу! Али Монтенегрини пјене када виде српску омладину, српске пјесме и заставе! Чудно неко схватање различитости, попут оног у некадашњем ССРНУ – старији ће знати о чему је ријеч, млађи нека узму књиге у шаке!
И поред тога што је рехабилитација Николе Калабића важан историјски моменат у освјешћивању од комунизма, јуче сам највише био дирнут италијанским авионима. Како је било и најављено синоћ у 20.03 сати два америчка “фантома” ( можда је био и неку други тип, били су високо) под италијанском заставом проведрили су изнад Горе Црне. И то два пута! Гледо сам их са балкона и чекао да још понеко изађе на балкон и барем их пријетећим погледом испрати пут Јадрана. Нико није излазио, град је ћутао, а на тргу Дритан и званице су славиле!
ПОСТАЛИ СМО НЕКИ ДРУГИ ЉУДИ!
