Пише: Владимир Пребирачевић
Попис становништва који треба да се обави широм региона је изузетно важан за српски народ. У неким регионима је тренутно то изразито високо позиционирано политичко питање као што су Македонија и Црна Гора. За нашу државу је од суштинске важности да се Срби изразе као Срби на тим пописима, а не да се из различитих разлога непотребно прикривају под називима других нација. У Црној Гори је клима мало повољнија и очекује се да се људи до пописа ослободе страха у којем су живели и да више нема разлога да се плаше да се изјасне да су Срби. Иако ће размонтиравање бившег режима и отклањање последица њиховог политичког и национално/верског инжењеринга трајати мало дуже, ипак је тај процес почео, за неке превише споро, и нема тенденцију стагнирања. Предстојеће потписивање темељног уговора са Српском Православном Црквом је један од кључних доказа слободе која наступа. А упоредо са тим је и донет Тужилачки закон који треба да размонтира систем који је постављен од стране бивше власти и који је био потпуно посвећен приватизацији власти , државе и слободе. Тај исти систем у комбинацији са укидањем ћириличног писма, српског језика у школама преко државних симбола и стратешких одлука државе која је у потпуности у супротности са интересима државе Србије и српског народа у целини је у предходних петнаест година покушао да мутира српско национално биће у нешто што би сутра представљало неке монтенегрине који неће имати никакве везе са Црногорцима чије би се и име заборавило временом како су изгледа планирали.
Држава која је измислила нову цркву, нове симболе и нову нацију је чак морала и назив државе да на страном језику формира, па би вероватно то у некој деценији испред нас променила и озваничила у Монтенегро. Проблем би већи био измишљати нову историју али и ту имају доста примера из окружења који су сличним методама направили своје нације на српским земљама и од самих Срба направили нове нације. Од севера Албаније преко КиМ и Македоније, БиХ и Хрватске широм српског света ницале су нове измишљене историје назови нових народа. Тако имамо најбољи и најочигледнији пример Скендербега у Албанији и на КиМ као националног јунака Албанаца, који је чист Србин, али то им не допире до мозга.
И да не наводимо друге примере веома је битно да ми Срби схватимо у каквом се непријатељском окружењу налазимо и да престанемо да се помирљиво и немо понашамо на слободно можемо рећи тероризам против српске историје, културе, језика , вере и свега шта год вам може пасти на памет. Иако Црна Гора нама Србима треба да буде приоритет активности на буђењу успаване и застрашене свести о сопственим идентитетским питањима треба се посветити и буђењу свести у Македонији јер је тамо наш национални корпус доста запостављен и препуштен на милост и немилост актуелним политичким дешавањима на које слабо вршимо утицај, а требало би. Кад се само погледа број православних светиња из немањићког периода који се налази на подручју Македоније а који су некако склоњени у стану заједно са српском нацијом на том подручју. Радује повратак факултативног српског језика у школе у Македонији али то је само једна ситна капљица која свакако значи у мору проблема које морају да се решавају на тлу старе Србије. Изузетно је битно да се кроз попис подигне процентуално учешће нашег народа који такође треба да се слободно изрази и да се помогне од матичне државе на сваки могући начин.
Време је да се наш народ освести и да потпомогнут младим људима који су свесни својих корена крене у правцу оздрављења болесних амбиција политичара који немају ни идеологије ни вере него су само посвећени сопственим останком на власти па чак и по цену спровођења туђих интереса а против сопствене нације. Упоредо са тим мора да постоји јача пропаганда матичне државе потпомогнута са фондовима који ће довести до нашег националног циља.
