Пише: Иван Милошевић
–У Црној Гори је помирење немогуће, осим ако Црногорци прихвате да не постоје, да су комунистички накот, измишљена нација, да не постоји црногорски језик и да се за државне симболе прихвате они који су осмишљени у Београду. Великосрпска ”логика” гласи овако – помирићемо се у Црној Гори, само ако ви Црногорци прихватите наше ултиматуме и наше жеље, то нам готово свакодневно поручују Срби са разних адреса и то није национализам, то је по њима љубав!, тврди један аналитичар са ДПС портала.
Гдје ли је господин аналитичар ово видио, ко му је то рекао, како је то закључио, ко му шапнуо погрешан одговор? Не познајем Србина у Црној Гори који хоће да 100-постотни Црногорци нестану и претворе се у нешто што нијесу – у овом случају у Србе! Можда се крећем у погрешном друштву и читам погрешну дневну литературу, али нијесам чуо од Срба из Црне Горе да прижељкују нестанак Црногораца, односно Вељецрногораца! Али, зато сам чуо ко зна колико Црногораца или Вељецрногораца да прижељкују нестанак Срба из Црне Горе, да им поручују да иду, тракторима или бициклима, свеједно, и који не крију да су непријатељски расположени према свему што на српско мирише у овој несрећној држави! Не прође дан, не прође ни једно прелиставање штампе или портала а да не прочитам запомагање Црногораца и Вељецрногораца због Срба! Па и цитирани текст је у том тону, односно у третирању Срба у Црној Гори као реметилачког фактора, који хоће нешто што нико неће, па и по цијену тога да то наметне силом, када се већ не може милом! Док се Србима оспорава и право да живе у Црној Гори и да његују свој језик и националне симболе у исто вријеме се оптужују за велеиздају, служење страним интересима (читај: Београд) и сталним фактором нестабилности!
И кад Срби пруже руку браћи Црногорцима и Вељецрногорцима одмах се оптуже за лоше намјере и вељесрпску окупацију! И када Срби ништа не раде и када ћуте, Црногорци и Вељецрногорци то описују као тајну агресију на темељне црногорске и вељецрногорске вриједности! И док аутор текста оптужује Србе у Црној Гори за асимилацију Црногораца и Вељецрногораца у овој несрећној држави оспорава се право Срба да управљају својом судбином, кажу којим говором говоре и којим заставама машу!
Помирења у Црној Гори ће бити тек онда када се Срби из ЦГ прихвате као једнаки грађани попут свих осталих и када се њихов језик и национални симболи буду третирали као сви остали! Помирења ће бити тек онда када свако схвати да су Срби из Црне Горе неодвојиви дио Црне Горе, њене историје, традиције и свакидашњице и када се нио не буде посебно убуђивао када овдашњи Срби машу тробојкама, дижу три прста и пјевају српске пјесме! Умјесто што се Црногорци и Вељецрногорци згражавају над јавним испољавањем српских емоција, ваљало би да их прихвате као дио Црне Горе и њеног свакодневног живота! Када се на ДПС порталима не буде објављивала јавна потјерница за матурантима који пјевају пјесме о Косову и када се то не буде сматрало вељеиздајом, можда помирење почне да дише у овој несрећној држави и коначно се смире вјековне дуалне народне страсти и схватања ко је и зашто је неко Црногорац или Србин из Црне Горе (такође Црногорац)!
Уколико помирење тумачимо као аутор са почетка текста (односно један од помиритеља ваљало би неким чудом да нестане или да пређе на другу страну) од помирења неће бити ништа и даље ћемо се вртјети у колу свађа и братских омраза!
Црногорци и Вељецрногорци који своје црногорство мјере количином негирања сваке везе са Србима нијесу вељеиздајници, али вељеиздајници нијесу ни Срби из Црне Горе који сматрају да је Црна Гора српска земља и да СРПСТВО Црне Горе није увезена вриједност, већ аутентична српско схватање црногорске слободе и њеног историјског, државног постојања! Тек када и једни и други у очима једних и других не буду вељеиздајници, могуће је помирење и смирење живих, али и мртвих, православних грађана ове несрећне државе!
Нажалост, далеко смо од тога, али то не значи да не треба на томе радити и поштовати разлике у схватању Црне Горе! Истина, има много посла око тога, али ваља почети! Можда се онда једном и помиримо!
