Пише: Иван Милошевић
Овакве политичке спрдње нема нигдје на свијету. Премијер у Токију навија за Црну Гору и скаче у базене, а Мило и Ђорђије Радуловић, Здравков министар, дијеле исте идеје и бране Црну Гору од Србије. Прави циркус од кохабитационе власти, ту се више не зна ко је са киме и ко кога ј…, дресови се мијењају преко ноћи. Идеје не дочекају ни дан, а све то по леђима обичног народа.
И док се кохабитациони партнери међусобно бодре, договарају и надгорњавају и слажу у свему и свачему, над Црном Гором се надвија опасност „српског света“ коју шире „мигови“ Александра Вучића. Први његов пилот и најпоузданији војвода „српског света“, Александар Вулин, као небеска аждаја на Црну Гору избацује салву великосрпских прскалица и праћки, како би наоружао војску „српског света“ и осоколио у борби против Здравка, Мила и Алексе. Са аеродорома у Голубовцима, Оливера Ињац уз садејство поменутог Ђорђија, испаљује противсрпске ракете против градоносних великосрпских облака, разбија Вулинове стратисе и Вучићеве кумулусе, ведри над Дурмитором и Ловћеном и са Проклетија и Бабиног зуба шаље димне сигнале браћи муслиманима, Шиптарима и Хрватима, да је Црна Гора одбрањена од српских орлова, српских гонича и јазаваца, српских велесвиња и остале стоке и да стамено стоје на бранику њихове лијепе домовине и са рукама на прсима куну се да неће скренути са Миловог и Здравковог пута, односно да ће досљедно бранити тековине Секуле Дрљевића и Штедимлије!
Која спрдња, који виц, који колоквијум и који скеч. Здравков министар постављен у фотељу гласовима Срба стиже у помоћ Милу чија је фотеља уздрмана баш тим гласовима Срба и која је требало одавно да остане без свога актуелног власника. Ободрен гласовима Срба, Ђорђије, пиле од сокола министра вањских послова, пристиже у помоћ Милу, рањеном орлу чија су крила поткрешена баш гласовима Срба. Обрни, окрени, опет се овдје Срби зајебавају сами са собом или неко њих гадно зајебава. Исто нам се хвата, на власти без власти, у позицији као у опозицији! Спрдња!
И министре од Миловог сокола тића, не можеш Србе убиједити да им је оваква Црна Гора матица, па да о томе трубиш на све четири стране свијета. У исто вријеме не можеш их ни са вјетром у леђа који дува из предсједничког кабинета, убиједити да већег душмана немају од Србије! Џаба ти пасоши, џаба поклони, банане и компоти, џаба кајмаци и лиснати сиреви.
Хтјели не хтјели, Србима у оваквој секулићевско-штедимлијског и ђукановићко-кривокапићкој Црној Гора ближа је Србија од Цетиња. Да имате мозга и добре намјере упитали бисте се зашто је тако, а не би за то оптужили Београд, Вучића, Вулина и Кркобабића. Погледали бисте себе у огледало и онда би вам било јасно да сте ви ти који помјерају српску матицу из Црне Горе.
Потом бисте испалили једну противштедимлијску ракету како би уистину разведрили изнад Црне Горе и од ње коначно направили српску кућу, српску колибу, собу и предворје, гдје ће се Срби осјећати као Срби и у својој кући. Овако, запомажите над великосрпским облацима и тјерајте великосрпску таму која обасјава ваше ускогруде и антисрпске погледе. Нека вам је са срећом. Срби ће се и без вас некако снаћи!
